Holbruk pregovarao bez ovlašćenja UN

U zahtevu za obustavu postupka, Karadžićeva odbrana je tvrdila da Tribunal nema nadležnost da Karadžiću sudi zbog postojanja sporazuma o imunitetu koji je sklopio Holbruk kao „zvaničnik sa stvarnim ili pretpostavljenim ovlašćenjima Saveta bezbednosti UN i njegovih organa“, uključujući i Haški tribunal. Veće sudije Bonomija utvrdilo je, međutim, da odbrana nije dostavila nikakve dokaze da su Haško tužilaštvo i Savet bezbednosti bili uključeni u pregovore koje je Holbruk vodio o povlačenju Karadžića na sastancima sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, 18. i 19. jula 1996. u Beogradu.

Sudije su naznačile da je pitanje da li je glavni tužilac učestvovao u takvim pregovorima od ključnog značaja za utvrđivanje da li bi navodni sporazum o imunitetu važio pred Tribunalom. „Premda optuženi tvrdi da je bilo nekih konsultacija između glavnog tužioca i vlade SAD i Holbruka tokom 1995-96, to ne utvrđuje da je Holbruk delovao sa tužiočevim ovlašćenjima, bilo stvarnim ili pretpostavljenim. Dokazi koje je optuženi priložio iz raznih knjiga o toj temi, pokazuju da je zapravo bilo suprotno – da su postojale stalne napetosti između tužioca i američkih pregovarača, uključujući Holbruka“, piše u odluci sudija.

Veće kao primer navodi da je tužilac podigao novu optužnicu protiv Karadžića ubrzo pošto su ga 1995. američki izaslanici obavestili da se na pregovorima u Dejtonu razmatra raspisivanje amnestije u BiH. U odluci se precizira i da tužilac, nakon podizanja optužnice, nije sam mogao da je povuče, niti obustavi postupak, već je tu odluku morao da odobri sudija.

Tužilac nije povlačio optužnicu

U vreme kada je Karadžiću, kako tvrdi, garantovan imunitet od Tribunala, on je već bio optužen, a tužilac ne samo da nije pokušao da optužnicu povuče, već je 12. jula 1996. izdao novi nalog za njegovo hapšenje. „Dokazni materijal koji je priložio optuženi ne pokazuje da je tužilac na bilo koji način bio uključen u postizanje sporazuma“, zaključilo je sudsko veće.