Homer, pesnik pesnika, bio je uvek zvezda vodilja u kulturi Zapada.
Njegovi epovi Ilijada i Odiseja, remek-dela svetske književnosti, i dva i po milenijuma nakon svog nastanka izazivaju divljenje svojom monumentalnom lepotom.
Čuđenje i divljenje stoje na početku svakog istraživanja, te nije čudo što su od antike do danas pesnik i njegovi stihovi trajni izvor inspiracije, kako u nauci, tako i u pesništvu.
Homer je u najboljem smislu reči diverzan.
On je u toku duge istorije književnosti smatran Grkom, Sirijcem, slepim bardom, evnuhom ili čak i grupom / kolektivom pesnika.
Sve to nije imalo nikakav uticaj na narativnu moć njegovih epova.
Da li je Homer uopšte kao pesnik postojao?
Da li su slavni epovi Ilijada i Odiseja samo transkript onoga što se oralnom predanju slušalo ili su ti epovi pak autorova poezija?
Melani Meler, profesorka klasične filologije u Berlinu, u svojoj knjizi Homer. Sto stranica (Reclam, 2022) na istraživačkom je tragu.
Ona osvetljava pesnikovo okruženje, uvodi čitaoca u njegovo delo, gde on susreće Ahila, lepu Jelenu i Odiseja.
Autorka je za petama rapsoda, gleda preko ramena izučavalaca najslavnijeg pesnika antike.
Delo je objavljeno u ediciji tumačenja na samo 100 stranica – napisano kako za odrasle, tako i za đake.
Ono na inspirativan način prikazuje celokupnog Homera u njegovoj literarnoj snazi i filozofskoj širini sa svojim nemilostivim pogledom na život i istoriju.
Maestralnost kompozicije, elegantntnost jezika, uverljivost njegovih karaktera i izražajna snaga versifikacije čine Homerovo delo jedinstvenim.
Kao votum za literarnu transcenenciju sveta ovi epovi su dela koji su i deo stvarnosti razvijene kod prvog pesnika istorijskog vremena.
Ovo je opsegom mala, značajem pak velika knjiga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
