Homoljski med, brend Kučeva i Srbije

Opredelenje je da pored udruženja pčelara opština pomaže i druga udruženja građana sa područja i veoma je značajno da ti projekti donose određena sredstva i stvaraju uslove za razvoj ovog kraja. Ovde pčelarstvo ima perspektivu i stvara uslove da se proizvodnjom meda i drugih pčelinjih proizvoda bave veći broj meštana što bi za rezultat imalo i profesionalizaciju samog zanimanja. Proizvodnja meda je jedna od privrednih šansi porodica u opštini Kučevo. Nekada hobi, za mnoge je sada pčelarenje postalo izvor prihoda. Pčelari nemaju problema sa prodajom, ali na tržištu se pojavljuje i med koji nije dobijen prirodnim putem, kažu u Udruženju pčelara ove Zviške opštine. -Nekada su se pčele držale iz hobija, a danas mnogi u medu vide mogućnost za zaradu od koje će živeti. Homoljski med ima kvalitet i sve se više traži na domaćem i inostranom tržištu. Međutim, problem je što ima i onih koji pokušavaju da dođu lako do zarade. Da biste počeli da se bavite pčelarstvom potrebna su manja ulaganja nego, na primer, u ratarstvu, povrtarstvu ili voćarstvu, kaže predsednik Udruženja pčelara ,,Pek’’ Kučevo, Nenad Vermešanović.

Sama košnica košta 5.000 dinara, roj se računa oko tri do pet evra po ramu, Da bi četvoročlana porodica mogla da živi samo od pčelarstva, potrebno je da ima između 100 i 200 društava. Pčelari mogu da računaju i na subvenciju od 500 dinara po košnici kao i na bespovratna sredstva za nabavku opreme. Potrebno je da kupite opremu od domaćeg proizvođača i 40 odsto od te opreme je subvencionisano. Međutim, problem je što i ovde podsticaji države kasne. Država je samo obećala tih 500 dinara po košnici, ko ima obeleženu košnicu, ali za sada nijedan pčelar u Srbiji pa i u opštini Kučevo nije dobio to, a već su pčelari uložili preko 200 dinara po košnici, da bi došli do ovog broja.Koliko para može da se zaradi pčelarenjem teško je reći, jer količina proizvedenog meda umnogome zavisi od vremenskih prilika i toga da li košnice selite ili ne. – Svakako da mnogo bolje prolaze oni koji su se pčelarstvu potpuno posvetili i koji to vide kao ozbiljan posao. Domaći pčelari nemaju problem sa prodajom, jer se srpski med sve više traži. Cena zavisi od kvaliteta. Najskuplji je bagremov 3,8 evra po kilogramu, a najjeftiniji suncokretov, oko dva evra, ističe pčelar Dragiša Martinović iz Neresnice.

Kučevački pčelari kažu da bi mogli da prodaju i mnogo veće količine od sadašnjih, samo kada bi uspeli da ih proizvedu. -Veliku štetu, međutim, mogu da im nanesu oni koji prodaju veštački med i pitaju kako može med koji oni prodaju za 3,8 evra po kilogramu rinfuzno, može naći u nekim megamarketima, sa deklaracijom da je bagremov med, prodaje po 300 dinara. To ukazuje da se prodaje med koji nije prirodni, tvrdi Staniša Pavlović, jedan od mladih pčelara iz Voluje. – Mi kao pčelari i kao Udruženje preduzimamo sve mere što je u našoj nadležnosti da država vrši kontrolu uz našu pomoć da suzbijemo i eliminišemo potpuno to tržište i prodaju neprirodnog meda na našem tržištu, dodaje sekretar Udruženja pčelara ,,Pek’’ Kučevo, pčelar Dragoljub Kržanović. Jedan od načina da se ovaj problem prevaziđe jeste i edukacija pčelara što je Udruženje pčelara ,,Pek’’ koristilo novac iz fondova Evropske unije u realizaciji projekta ,,Moj pčelinjak,moja kancelarija’’, gde je 30-tak pčelara posle obuke dobilo sertifikate na osnovu kojih mogu prodavati svoj med i van granica naše zemlje.