Honorari zaposlenih najmanji problem: Da li javni servis RTS može da ima tajne?

Na njegove navode reagovao je RTS saopštenjem ističući da RTS proizvodi, u proseku, 170 emisija (oko 130 bez Informativnog programa), “a ne, kako je predsednik Upravnog odbora Branislav Klanšček dva puta ponovio (Nova RS televizija i Pink), samo tri emisije van informativnog programa”.

„Čak 60 odsto RTS-a proizvodi samo tri emisije, ponavljao je Klanšček. Ovo brutalno izvrtanje činjenica nepotrebno nanosi veliku štetu RTS-u stvarajući utisak da u njemu niko ništa ne radi i olako troši novac. RTS kao kičma normalne i pristojne Srbije, kao televizija s ubedljivo najkvalitetnijim programom i najvećim poverenjem među građanima Srbije, svakako ne zaslužuje ovakvu hajku i progon“, ističu u RTS.

Dodaje se da je obrazovno naučni program u 2019. godini proizveo 44 različite emisije (737 epizoda) u trajanju od 15.975 minuta, a nezavisne i spoljne produkcije sedam emisija (106 epizoda) u trajanju od 1.237 minuta.

Sa druge strane, Klanšček je saopštenje RTS-a ocenio kao manipulaciju.

On je istakao za Danas da je generalni direktor RTS u sve te minute sabrao emisije koje se emituju na kablovskim kanalima RTS-a, a ne na Prvom programu.

– Tu su sabrani tematski kanali RTS Planeta, Nauka, Trezor, Poletarac… To bi bilo kao kada bi Željko Mitrović sabrao minutažu na svojih 50 i kusur kanala, a da je tema njegova televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ja sam govorio o Prvom programu zato što njega gleda 96 odsto ljudi koji gledaju RTS. Nešto ispod četiri odsto gleda drugi program, dok je udeo gledanosti trećeg programa zanemarljiva – ističe Klanšček.

Naš sagovornik ostaje pri stavu da su u zabavnom programu jedine autorske emisije RTS Slagalica, Šarenica, RTS Ordinacija, kao i izbor za pesmu Evrovizije i Novogodišnji program, koje nije naveo jer se emituju dvaput godišnje.

– Najapsurdnije je da se Bujošević poziva na naučno-obrazovni program koji ima budžet koliko jedna epizoda kviza „Stigni me ako znaš“. Najvažnije je ono što on nije napisao u saopštenju – nije demantovao angažovanje stalno zaposlenih u izvršnim produkcijama, i njihove zarade koje dobijaju od tog istog RTS-a, ali preko izvršnih produkcija – naglašava Klašček.

U saopštenju RTS-a se optužuje Klanšček za odavanje poslovne tajne:„nedopustivo je i što su se u javnosti pojavile brojke iz ugovora RTS-a koje se smatraju poslovnom tajnom (i po zakonu, i po ugovorima, i po Poslovniku Upravnog odbora)”, navodi se. Međutim, naš sagovornik odbacuje ove tvrdnje.

– Zakon o javnim medijskim servisima i Statut RTS-a vrlo jasno kažu – rad javnog medijskog servisa je javan. Istina je da postoji Poslovnik o tajnosti, ali on je niži pravni akt od zakona i statuta. Ali čak i ako se pozovemo na taj Poslovnik, tamo piše da poslovnu tajnu mogu saopštiti jedino predsednik Upravnog odbora i generalni direktor – poručuje Klanšček.

On dodaje da medijski javni servis ne može da ima tajnu. Sa tim se u tom smislu slaže i programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić, ističući da su honorari zaposlenih najmanji problem na Javnom servisu.

– To zavisi od njihovog ugovora o radu i internih pravilnika. To je najmanje bitno. Ono što je najveći problem, a što vidimo iz ovih informacija proteklih dana, jeste to što javnost ne zna na koji način se unutar RTS-a donose odluke i po kojem kriterijumu – ukazuje Nenadić.

On dodaje da bi bilo bi dobro da se razjasne uloge koje u dogovaranju sa izvršnim produkcijama imaju direktor RTS-a i urednici programa, ali i uloga drugih tela – Upravnog odbora i Programskog saveta.

– Nije dovoljno jasno kako taj sistem uopšte funkcioniše i treba da se vidi šta mora da se menja. Treba podsetiti da se funkcioneri RTS-a – generalni direktor, članovi Upravnog odbora i Programskog saveta, više ne smatraju javnim funkcionerima koji imaju obaveze prema Agenciji za sprečavanje korupcije, prijavljenje imovine i prihoda, sukoba interesa… a to je posledica veoma štetnog tumačenja koje je Skupština Srbije usvojila 2021. godine, a razloge je tada obrazlagao poslanik SNS-a Aleksandar Martinović – ukazuje Nenadić.

Sa druge strane, istraživač BIRODI- ja Zoran Gavrilović kaže za Danas da ključnu odgovornost za sve što se dešava u RTS-u ima Upravni odbor.

– To jasno piše u članu 19. Oni su ti koji utvrđuju programsku koncepciju RTS-a, usvajaju plan rada, finansijski izveštaj, plan javnih nabavki i plan poslovanja, daju saglasnost na sistematizaciju radnih mesta, a uz sve to biraju i nadziru rad direktora. Sa ovakvim Upravnim odborom RTS ne može da se suoči sa problemima koje ima, ako imamo situaciju da članovi UO ne znaju šta su im nadležnosti i kada ih ne sprovode, jer većina radi poslove koji su neretko preči od angažmana u UO – navodi Gavrilović.

Prema njegovim rečima, jedino rešenje je da javno tužilastvo, DRI i Agencija za sprečavanje korupcije postupe u skladu svojim nadležnostima. Ovako, dodaje, pristustvujemo estradnom obračunu između UO RTS i direktora, zbog kojeg strada integritet RTS i javnost.

– Kada je u pitanju sukob interesa pojedinih voditelja, ja bih to pre nazvao neetičkim radnim ponašanjem. Ono što valja znati da su svi angažovani u privatnim produkacijama, da su bili zaposleni u RTS, i da moraju da imaju saglanost direktora, koji je za sve to morao da informiše UO – ukazuje Gavrilović.

On dodaje da je BIRODI juče uputio zahtev RTS-u da mu se dostave svi ugovori koje je RTS potpisivao, a tiču se istraživanja javnog mnjenja i praćenja medija od 2000 do 2022. godine.

“Ovo smo tražili da vidimo da li i zašto RTS angažuje agencije, ako ima svoj Centar za istraživanje javnog mnjenja i auditorijuma koji je prva istraživanja radio 1934”, poručuje Gavrilović.