Hor bečkih dečaka pred Beograđanima

Danas u Horu peva sto dečaka, uzrasta od 10 do 14 godina, podeljenih u četiri zasebne grupe, među kojima nema razlike. Imaju više od 300 koncerata godišnje, pred publikom od gotovo pola miliona, a repertoar obuhvata sve – od srednjovekovne do savremene i eksperimentalne muzike. Osim po jedinstvenom zvuku, dečaci su poznati i po jedinstvenoj garderobi – mornarskim uniformama.

Šta se sve krije iza tradicije duge pet vekova u razgovoru za Danas govori Gerald Virt, dirigent i umetnički direktor Hora bečkih dečaka od 2001. godine.

*Kako talentovani dečaci postaju članovi Hora?

– Postoje različiti načini. Mnoga deca se sama odlučuju za to, pre svega ona deca koja nisu iz Austrije: neka deca posete koncert, druga vide film ili reportažu o Horu, a ima i onih koji pročitaju nešto u novinama što ih inspiriše da se pridruže. Kod većine austrijske dece predlog dolazi od nastavnika muzičkog vaspitanja ili, na primer, od dirigenta hora. Mi imamo mnogo dece čija su braća, očevi, stričevi, ujaci ili dede pevali u horu. I ja sam tokom 70-ih godina prošlog veka bio „bečki dečak“. Mene je predložila učiteljica.

*Koji su preduslovi za članstvo u horu?

– Najvažnije je imati dobar sluh, siguran osećaj za ritam i želju da radite na svom glasu i da pevate u horu kao njegov član. Sve drugo se može istrenirati, pa tako i glas. Naši preduslovi zavise naravno od starosne dobi deteta. Dete uzrasta šest godina koje kod nas kreće u osnovnu školu ne mora već da vlada notama. Ali ako neko ima deset godina, onda bi već trebalo da ume da peva sa papira. Idealni kandidat ima devet godina i pohađa treći razred osnovne škole. Decu tog uzrasta pozivamo u letnji kamp u kojem se mnogo peva i mnogo igra. Vrlo brzo potom uviđamo da li je dete podobno za hor odnosno da li je hor prava stvar za dete. Izabrana deca onda kod nas pohađaju četvrti razred osnovne škole, već se nalaze u internatu i uče se suživotu sa drugom decom. Četvrti razred ostavlja nama, detetu i roditeljima dovoljno mogućnosti da zasigurno utvrdimo da li je sve na mestu. Deca iz inostranstva mogu doći na probu na našoj turneji, a mogu doputovati i u Beč. Ukoliko to protekne u redu, onda ih pozivamo na duži probni period, nakon čega razmatramo dalje korake. Na turneji pevaju deca od petog do osmog razreda osnovne škole. Na kraju svake školske godine učenici osmog razreda napuštaju hor koji nastupa na turnejama, a istovremeno učenici dolazećeg petog razreda stupaju u hor. To znači da svake godine oko četvrtina članova istupa i istovremeno četvrtina članova stupa u hor.

*Šta sve čini repertoar hora?

– Sve, zaista sve. Naša želja je da deca upoznaju što više muzičkih stilova i da nauče da se muzički izražavaju. Pevamo gregorijanske korale, ali i sasvim nove kompozicije. Srednjevekovne šansone, madrigale, renesansne motete, baroknu muziku. Pevamo i klasične mise, romantične horske pesme, umetničke pesme, Štrausa, džez, pop i filmsku muziku kao i opere i dečje opere. Izvodimo i dosta svetske muzike pri čemu je bitno da poznajemo original, da ga tretiramo s poštovanjem i da od toga pokušamo da napravimo nešto naše.

*Koliko je važno da tradicija hora duga pet vekova bude sačuvana i a koliko da se repertoar prilagođava novim muzičkim trendovima?

– Važno je i jedno i drugo. Hor bečkih dečaka ima tradiciju dužu od 500 godina i mi smo deo nje. Imamo odgovornost prema istoriji i društvu, ali i prema nama samima i prema deci i mi to shvatamo vrlo ozbiljno. Mi dolazimo iz prošlosti, negujemo klasični repertoar hora dečaka koji se sastoji iz moteta, misa i umetničkih pesama. Onaj ko peva Mocarta uči od Mocarta, onaj ko peva Baha uči od Baha. To ide po automatizmu, a to znači da i kod moderne muzike ili popa znamo šta je dobro. Deca slušaju pop, rok, a onda to i pevamo, samo na naš način. „Najnovije“ što postoji, ako ćemo već tako, je naša već pomenuta svetska muzika. A to i nije tako novo, jer je Hor bečkih dečaka još 30-ih godina prošlog veka prisvojio „svetsku muziku“.

*Ko je publika koja dolazi na koncerte?

– To pomalo zavisi i od repertoara. Na dečju operu dolaze deca, na crkveni koncert prevashodno odrasli koji vole klasičnu muziku. Zavisi i od zemlje u kojoj nastupamo, pa koncerte u Japanu posećuje mnogo devojčica dok u SAD postoje gradovi sa pretežno starijom publikom, kao i gradovi u kojima je publika dosta izmešana sa decom. Deca su inače fenomenalna publika.

*Koliko često nastupate?

– Imamo više od 300 nastupa godišnje. Četiri horske grupe podele među sobom koncerte i turneje. Svako dete otpeva između 80 i 90 koncerata godišnje u šta se ubrajaju i kratki nastupi. Svaka horska grupa tokom školske godine ide na jednu „veliku“ turneju, a na nju se nadovezuju i kraća putovanja kao što je ovo gostovanje u Beogradu. Naša školska godina podeljena je na tromesečja: dva tromesečja škole i jedno tromesečje turneje, što je otprilike dvanaest sedmica. Kod nas se turneja ubraja u školovanje, ali na turneji nema nastave. Na turneji se sve vrti oko koncerata i zemlje u kojoj gostujemo. Deca treba da ponesu što više doživljaja i da nauče o kulturi, znamenitostima, hrani i susretima sa ljudima.

*Pominjete školu. Hor kao privatna institucija drži nekoliko obrazovnih ustanova. O čemu je tačno reč?

– Imamo osnovnu školu za dečake i devojčice. Glavni predmet u toj školi je muzika – svako dete svira neki instrument i svi pevaju u horu. Deca imaju ukupno deset časova muzičkog obrazovanja nedeljno. I svaki razred svake godine ima probu predstave sa pevanjem, tako da se od početka uče da budu na pozornici. Za upis u školu neophodno je da dete prođe test pogodnosti, jer imamo više kandidata nego mesta. U gimnaziji imamo niži stepen koji je rezervisan samo za članove Hora bečkih dečaka. Ove razrede pohađaju samo dečaci i svi oni su smešteni u internatu. Škola ima specijalan raspored časova koji je prilagođen potrebama. Tako je horska proba prepodne, jer to više pogoduje bioritmu dece. A ukoliko koncert uveče duže traje, onda narednog dana deca mogu duže da spavaju. To je moguće samo kada imate sopstvenu školu. Viši stepen postoji od 2010. godine i njega pohađa oko 80 učenica i učenika. Težište na višem stepenu je vokalna muzika. Osim toga postoji i nastava iz teorije muzike, izvođenja u praksi i slaganja tonova. Nastavni plan razvijen je u saradnji sa Muzičkim unverzitetom u Beču i Mocarteumom u Salcburgu. I na višem stepenu koncerti spadaju u obrazovanje. Iskustvo na bini je važno bez obzira na to da li će neko kasnije postati muzičar ili ne.

*Čime se bave dečaci kada napune 14 godina i napuste hor? Na koji način i dalje ostaju deo ove institucije?

– To se razlikuje. Mnogi dečaci ostaju kod nas na višem stepenu. Ostali odlaze u druge škole, ali nas rado posećuju i isto tako ih pozivamo da pevaju u nekim produkcijama. Postoje dva laička hora za nekadašnje članove Hora bečkih dečaka. Skoro četvrtina nekadašnjih članova ostanu verni muzici i postanu pevači, muzičari u orkestru, dirigenti. Ima i nekoliko kompozitora, neki od njih komponuju ozbiljnu muziku, a neki komponuju muziku za filmove.

Put oko sveta za 80 minuta

Beogradska publika na koncertu u Sava centru imaće priliku da čuje jedan od najpopularnijih programa Hora bečkih dečaka poslednjih godina – „Put oko sveta za 80 minuta“.

– Program prati putovanje Filijasa Foga u delu Žila Verna, te se radi o pesmama iz zemalja koje je Fog posetio. Hor će pevati dela Persela, Vilksa i Britna, Pulanka i Forea, Monteverdija i Vivaldija. Tu su još i srednjevekovna arapska pesma, jedan stari kavali iz oblasti Pandžaba, jedna kineska kompozicija i jedna japanska ribarska pesma. Iz SAD biće nešto Geršvina kao i jedna pesma Indijanaca iz plemena Arapaho. Publika će dobiti divan presek i nekoliko primera naše svetske muzike. Sa Šubertom i Štrausom napravićemo i izlet u Austriju, koja se naravno ne pojavljuje kod Žila Verna – kaže Gerald Virt.