Horor i vino

A sada sam shvatio da moram da napišem ovaj dnevnik za prethodnih nedelju dana… Hm… Ovo može da bude kao onaj film “Mamurluk u Vegasu”. Sada ću morati unazad da se prisetim svega od prethodnih nedelju dana, a ne sećam se ni juče šta sam radio…

Sreda, 9. septembar

Jutro na Paliću. Šetnja uz obalu jezera je neverovatna. Kakav predivan ambijent, sveže pokošena trava, vedro nebo koje se reflektuje na vodi, očaravajuća arhitektura i tišina. Osim zvuka prskalice za travu ništa se drugo ne čuje. I nema nigde nikoga. Razmišljam kako bih mogao ovde stalno da dolazim. Ovo mi je prvi put na Paliću. Uspeo sam nekako da propustim sva izdanja čuvenog festivala evropskog filma, ali sada kreće festival horror filmova i vina. Teško da ću to propuštati, a ko propusti biće mu žao!

Nalazim se sa Džulijanom i nastavljamo šetnju, oduševljeni izgledom mesta. Ovo može biti lokacija za sve vrste filmova. Bilo bi savršeno snimati i horror ovde, ali i romantičnu komediju.

Pripreme za festival su u toku u bioskopu Abazija, uzbuđenje, ali i neizvesnost raste. Da li će biti uopšte publike sredom uveče na Paliću?

Odlazimo na nekoliko gostovanja na lokalnim televizijama, a onda – šetnja Suboticom.

Kakav grad! Arhitektura je spektakularna!

Dogovoren je dres kod – svi u crnom da se pojavimo u pola osam u bioskopu, pa ako i ne bude publike, ostaje nam vino samo za nas. Bioskop izgleda potpuno fenomenalno – žute sveće su jedino svetlo, i atmosfera je hororična apsolutno. Kao da smo u kući porodice Adams. A onda stiže publika. I napuni se sala za tili čas. I otvorismo festival. Uručena je nagrada Haron za izuzetan doprinos i promociju horor umetnosti. Moj prijatelj Džulijan Ričards je prvi dobitnik. Statua nagrade koju je napravila Marija Tavčar je toliko dobra da planiram da je maznem i pobegnem.

Proslava uspešnog otvaranja uz vina Tošići potrajala je do duboko u noć. Većplaniramo budućnost festivala. Velika noćza horor poslenike Srbije.

Utorak, 08. septembar

Rano ustajanje mi uvek teško pada. A sada još moram i da izgledam sveže, jer imam gostovanje na TV Pink, u jutarnjem program, da najavim prvi Dead Lake festival. Ulazim u studio, čekam svoj red, sve rutinski, većsam više puta gostovao kod njih, Jovana je super sagovornik… Ulazim, čekam da me Jovana najavi… A onda šok – najavljen sam sa prilogom o meni: moje fotografije iz različitih perioda, sa snimanja, sa premijera, i tek na kraju se otkriva moje ime, kao “poznatog reditelja”. Toliko sam se zbunio da više nisam znao ni zašto sam tu. Ali ipak smo lepo najavili festival, pozvali ljude da se plaše sa nama uz dobra vina i krenuli put Subotice.

Džulijan je prvi put van Beograda, pa smo iskoristili priliku da vozimo starim putem do Novog Sada, da malo uživamo u divnim vojvođanskim pejzažima. Pauza za ručak na Petrovaradinskoj tvrđavi, i stižemo na Palićpredveče.

Prvi put ulazim u bioskop Abazija. Pa ovo je genijalan prostor za festival! Iako je bilo planirano da bude na otvorenom, odluka je doneta da se festival ipak održi unutra, što je još i bolje s obzirom da sala još uvek nije renovirana, pa izgleda kao da smo namerno pravili ovakav ambijent za druženje ljubitelja horor filmova.

Palićnoću – lepo sređeno, lepo osvetljeno mesto, pomalo strašno jer nema nigde nikoga. Džulijan je smešten u predivan hotel na obali jezera, ali je on jedini gost, a čak nema ni osoblja. Većvidim da mu se u glavi odvija film “Isijavanje”. Srećom rediteljima horor filmova su košmari i prazni hoteli zapravo inspiracija.

Ponedeljak, 07. septembar

Baš rano ustajanje, ovi sa TV N1 imaju ranoranilački jutarnji program. Gostovanje i najava festival Dead Lake. Voditeljka me pitala “Da li ljudi u Srbiji gledaju horore?”, a moj odgovor je počeo sa “Pa naravno, vidite da gledaju vesti svaki dan, a svakodnevno nam plasiraju neki novi užas na vestima…”, a onda sam joj video u očima da se prestravila da ću možda da krenem i političare da pominjem po imenima, što sam u trenutku i pomislio da uradim, ponelo me šta ću, ali sam ipak nastavio u smislu da se okrećemo sve više ka horor fikciji.

Džulijana vodim na doručak kod Bube. Čovek je u Pančevu većskoro nedelju dana, i odlazi sutra, a nije jeo kod Bube. Propust ispravljen!

Popodne je rezervisano za tajnu projekciju mog novog filma – “Procep”. U pitanju je naučnofantastični triler, koji je i dalje u fazi postprodukcije. Nije za gledanje još uvek, ali Džulijan je profesionalac, reditelj, distributer i prijatelj. Znam da njemu mogu da pokažem i da će moći da sagleda film i bez muzike, efekata, dizajna zvuka… Samo ne sme niko da zna. Ovo je tajna. I moram priznati da mu se film veoma dopao čak i u ovoj fazi. Baš mu se dopao. U pitanju je priča o stravi i užasu koji se iz svemira spuštaju u Srbiju. Sve snimano u Pančevu. Jedva čekam premijeru. Od producenata “Mamule” i “Zone mrtvih” i reditelja “Četvrtog čoveka” dolazi priča o apokalipsi iz svemira!

Celo veče smo proveli u prijatnom društvu prijatelja koji su hteli da se pozdrave sa Džulijanom pre nego što krene na Palići Dead Lake festival!

Nedelja, 06. septembar

Kako početi ovaj dan, odnosno kada? Da li je to možda trenutak kada sam u sedam ujutru vrteo Manic Street Preachers i pevušio “under neon loneliness motorcycle emptiness” jer sam se tek vratio iz grada, ili možda od podneva kada sam se probudio. Bolje od podneva…

Mada je nedelja kao i svaka nedelja bila dosta mirna… Pančevo je bilo kao grad duhova preko dana, pa smo otišli za Beograd na ručak.

Pripreme za festival teku po planu, nagrada Haron je gotova, svi filmovi su stigli i spremni za titlovanje. Dok odbrojavamo dane do početka Dead Lake-a, u Pančevu je večeras poslednje veče PAFF-a, pančevačkog filmskog festivala, koji ima svoje drugo izdanje ove godine. Žurka zatvaranja odlično je mesto da se završi nedelja, i da se sumiraju utisci sa učesnicima i organizatorima festivala. Mnogo mi je drago što je filmski festival pokrenut iz čistog entuzijazma zaživeo u mom gradu, i što je glavni kulturni događaj godine.

Subota, 05. septembar

Ovo je to veče. Džulijan je ovde većskoro celu nedelju, a nije još uvek okusio beogradski noćni život. Ne računam ono veče kada je u Mikseru bio klavirski koncert pre neki dan. Samo što nismo zaspali. U toku dana smo obilazili Beograd, gledali potencijalne lokacije za novi film koji će Džulijan da snima kod nas. U pitanju je naravno horor. Sve smo prošli, onako uopšteno – Dorćol, Vračar, Senjak, Dedinje, Novi Beograd, Zemun… Imali nekoliko sastanaka sa potencijalnim glumcima i članovima ekipe. Ali smo samo čekali da padne mrak.

Tura je počela u Menhetnu, gde nas je dočekala provala oblaka na ivici biblijskog potopa, ali smo zapravo uživali u takvom ambijentu. Cela ekipa se skupila, pa smo prešli u Our Bar, a zatim nastavili po klubovima Savamale. Kraj večeri bio je naravno na 20/44, gde smo dočekali svitanje. Under neon loneliness motorcycle emptiness… Mislim da smo se iskupili za sve noći koje smo propustili.

Petak, 04. septembar

Na PAFF-u su ove godine napravili ponoćnu selekciju sa horor filmovima. Džulijan Ričards je bio selektor, a pošto je bio i gost festivala prikazano je i njegovo kultno ostvarenje “Poslednji horor film”. Zanimljivo je da su ponoćne projekcije bile svako veče pune do poslednjeg mesta. To dovoljno govori o želji publike da gleda horor filmove i o potencijalu jednog ovakvog festivala. To mi daje dovoljno nade da će Dead Lake na Paliću isto biti dobro posećen, jer Srbija ima svoje verne ljubitelje horora. Horor publika je najvernija publika na svetu, najkonzistentnija, najviše ih ima… To je jedna velika porodica raštrkana po celom svetu. I uvek je najbolji provod među njima.

Iako je u isto vreme bio koncert grupe Repetitor, sala bioskopa Apolo bila je puna i za “Poslednji horor film”. Čak je bilo i pitanja iz publike za autora posle filma.

Dovoljan dokaz da je vreme da se krene sa horor festivalima i kod nas, a i da distributeri pokažu malo više entuzijazma za plasman ovakvih filmova. Publika je tu, potencijal je tu, samo ga treba iskoristiti.

Bez žanrovskog filma ne može biti ni zdrave kinematografije, a i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i podrže. To su filmovi koji nemaju jezičke ili nacionalne barijere. Nije im čak ni potrebno da imaju velike zvezde. Horor žanr je sam po sebi zvezda.

A da. Dan mi je počeo tako što sam dobio skoro nemogućzadatak za ovu nedelju – da pišem dnevnik svaki dan.

Izgleda da sam uspeo. Idem sada da popijem jedno vino. Dead Lake horror & wine je u toku. Živeli, za strah!

Autor je filmski reditelj i programski direktor Dead Lake festivala