Horvat: Vesele me ekološki protesti u Srbiji, samo udruženi imate šansu

Mislim da su protesti istorijska stvar, od važnosti ne samo na području Balkana. Važno je da se u Srbiji pokrenulo to pitanje, koje nije samo ekološko, već je pitanje ko upravlja tim resursima – voda, vazduh bi trebalo da budu društveni. Srbija je na početku te borbe“, kazao je Horvat za N1.

Govoreći o pandemiji koronavirusa, Horvat kaže da je ona jedna od pretnji ne samo ćovečanstvu, vec i planeti kao takvoj.

„To je kombinacija od klimatske krize, preko nuklearne pretnje, pandemije, tu su i prirodne katastrofe, poput vuklana Togna, koji je doveo do ekološke katastrofe u Peruu. Svet je isprepletan, povezan, pandemija je uticala ne samo na zdravlje, već i na ekonomiju, psihologiju, to je jedan od presudnih događana našeg života“, rekao je on.

Kakao je ocenio, pandemija iskorišćena: „Važne su mi posledice, vladajuće klase koriste situaciju, da li se radi da neko uvede vanredno stanje pa da neke mere ostanu i nakon vanrednog stanja, praćenje kroz biometriju. Mislim da je tu pandemija poslužila da se implementiraju te mere, da posao prelazi na Zoom. Jedan podatak – kombinovano bogatstvo najbogatih se udvostručilo, njihovi snovi da ćemo otići na Mars se neće ostvariti. Potrebe za litijumom su sve veće i veće, utrostručiće se do 2030. godine, nije ni čudo koliko ima elektičnih autobomila, ali to nije rešenje – treba nam zelena tranzicija.“

Horvat kaže da je u kontaktu sa porodicom svog prijatelja Džulijana Asanža i dodaje da on nije dobro nakon moždanog udara.

„Taj proces već traje preko deset godina, prvo je bio u kućnom pritvoru, pa u ambasadi, pa je skoro tri godine u zatvoru ‘britanski Gvantanamo’, on je 23 sati dnevno izolovan , doživeo je blaži moždani udar. Situacija koja ga čeka je još gora, a to je 175 godina u zatvoru gde će biti isključen iz sveta i gde će ga ubiti. Taj čovek je u zatvoru, dok su pravi zločinci od Blera, Buša na slobodi. Sada je u procesu da li će Vrhovni sud prihvati žalbu za izučenjem, pitanje je kako će on to preživeti, širom sveta su mu izrazili podršku, kandidovan je za Nobelovu nagradu, ali problem je u tome da odgovor nije na sudu. Koliko god da je važno imati dobru odbranu, najvažnija stvar je politika, to je politički proces“, zaključio je Srećko Horvat.

Posle apokalipse, Černobil, Fukušima, Banija

Komentarišući svoju novu knjigu „Posle apokalipse“, Horvat podseća na nuklearne katastrofe i na posledice klimatskih promena koje su preteča ove i budućih pandemija.

„Oni koji su rođeni osamdesetih godina i ranije sigurno se sećaju Černobila, sećam se kako su političari govorili da radioaktivni oblak nikad neće preći granicu Francuske. Putovao sam u Černobil, ono što tamo možete videti je zastrašujuće, a govori se da bi ta zona oko Černobila sada mogla biti najkraći put za invaziju u Ukrajinu. Zanimalo me u šta se Černobil pretvorio nakon HBO serije Černobil, tamo je bila gomila turista kao da se radi u Dubrovniku, dolazili su da vide nešto sto su videli na TV3, reako je Horvat.

Prema njegovim rečima. nuklearna energija je velika opasnost: „To je pokazala i Fukušima, na koji način nuklearna elektrana ne može odoleti klimatskim promenama – došlo je do potresa, pa cunamija, sada Japanci sav radioaktivni otpad žele da prebace u okean. Dovoljno je pogledati Hrvatsku koliko su potresi uticali na društvo i danas to izgleda kao neka vrsta Černobila kada dođete na Baniju, niko više ne veruje nikome, a kamoli političarima.“