Hoteli za insekte na nekoliko lokacija u Beogradu

To je nov koncept u Srbiji, rekla je Dubaić u serijalu razgovora Vidokrug i naglasila po beogradskim javnim površinama do sada postavljeno nekoliko hotela za insekte, ali da ih ima i u unutrašnjosti Srbije, mada uglavnom na privatnim posedima.

U Beogradu se hoteli za insekte nalaze u Topčiderskom parku, parku Ušće, kao i Botaničkoj bašti.

Dubaić precizira da se pod nazivom hotela za insekte kriju objekti koje ljudi prave od različitih materijala, praveći šupljine u koje insekti mogu da se sklone od hladnoće, jer većina njih zimu provodi ispod suvog lišća i grančica, gde hiberniraju.

“Mi smo u gradovima previše uredni, stalno nešto čistimo, sve smatramo otpadom, a zapravo ne bi trebalo da bude”, ocenila je ona i dodala da je suvo lišće prirodni način da se održi vlaga u zemljištu kao izolacioni sloj u kojem mnogi organizmi provode zimu.

Prema njenim rečima, mnogi organizmi polažu jaja na poleđinu lista, a ljudi skupljaju lišće i najčešće ga bacaju u kontejner.

Uprkos tome što ljudi žele da se reše insekata, jer im dosađuju, plaše ih, a pojedini prenose i bolesti, Dubaić tvrdi da su određeni strahovi osnovani, ali da nisu svi insekti štetni i opasni.

Ona je “primetila da sve više težimo ka sterilnoj sredini, da hoćemo svega da se rešimo, pa smo počeli da stavljamo i veštačku travu ne bi li se rešili svega, da slučajno nešto ne sleti na nas”.

Insekti su veoma važna karika u bilo kojem ekosistemu, jer su deo lanca ishrane. Hrane se mnogim organizmima i čine ravnotežu, koju ne treba preispitivati, naglasila je Dubaić.

Prema njenim rečima, potpuno je druga tema kada ljudi slučajno prenesu insekte iz udaljenih krajeva planete koji mogu postati invazivni i napraviti probleme.

S druge strane, opasnosti nema kada se radi o nativnim, autohtonim insektima, istakla je Dubaić i dodala da hotel za insekte može napraviti bilo ko u svom dvorištu tako što će izbušiti rupe u debljim granama, pazeći da ne probije zadnju stranu, kako ne bi dolazilo do strujanja vazduha unutar “hotela”.

“Solitarne pčele se većinom gnezde u nekim tunelastim šupljinama, tako da, ukoliko imate neki alat poput bušilice, možete da sakupite deblje grane i probušite rupe, koje će one iskoristiti za gnežđenje ili ako nabavite trsku i bambus, što se sve poređa i može zanimljivo da izgleda”, istakla je Dubaić.

Ona je, međutim, ukazala da treba voditi računa o tome da hoteli ne budu baš pri tlu, gde su velike promene u vlažnosti.

Kada jednom budu postavljeni napolju, hotele ne treba unositi više u kuću, jer su insekti i u prirodi navikli da zimski period provode na niskim temperaturama.

“U periodu kad je toplo, tu će doći pčele koje sasvim bezbedno možete da posmatrate izbliza, što je najveća vrednost hotela za insekte”, upozorila je Dubaić.

Objasnila je da u hotele dolaze insekti koji su solitarni, oni koji ne prave velika gnezda u smislu socijalne organizacije, pa neće napadati ljude, braneći svoje gnezdo.

“Mi ovde pričamo o solitarnim pčelama, koje uopšte ne primećuju ljude, one rade svoj posao i sasvim je bezbedno približiti se, posmatrati ih”, rekla je Dubaić.

Kako je zaključila, upravo je edukativan značaj jedan od najvažnijih, jer i deca mogu da priđu gnezdu i da bezbedno posmatraju insekte.