Preminula je Profesorka i Istoričarka Olivera Milosavljević (64). Njene titule i zvanja pišem velikim slovom, jer je upravo ona bila pravi primer kako jedan profesor i posvećenik svog poziva treba da se odnosi prema onome što radi, kako se ponaša i govori.
Njeni istupi u javnosti svodili su se isključivo na učestvovanje na tribinama. Nije davala intervjue. Kao da je želela da kroz taj stav iskaže protest zbog sveopšte tabloidizacije medija, kako štampanih, tako i elektronskih. Nije isključeno ni da je mediji koji podržavaju rehabilitaciju saradnika okupatora nisu ni želeli za sagovornika, jer se ona protivila tome da se prošlost na taj način banalizuje i relativizuje i pravi „farsa od istorije“ i uzdiže fašizam. A od nje se imalo šta čuti. Govorila je direktno, hrabro, jasno, beskompromisno, glasno i sa strašću pravog istoričara o svim temama koje se odnose na Drugi svetski rat, a poslednjih godina uglavnom o rehabilitaciji i uzdizanju banalnog nacionalizma. Naravno, sve potkovano činjenicama koje je i sama utvrđivala u svojim knjigama, posebno u i danas aktuelnoj knjizi „Potisnuta istina – Kolaboracija u Srbiji 1941-1944“. Baš zato i nije bila omiljena među zagovornicima rehabilitacije onih koji su se borili na strani neprijatelja u Drugom svetskom ratu i koji bi da izvrnu istoriju naopačke.
Intervju koji je dala Danasu, ispostavilo se poslednji, urađen je u aprilu ove godine.
Nedostajeće Vaš glas razuma, Profesorka!
S poštovanjem,
Aleksandar Roknić, urednik Društva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
