Foto: Nenad Kovačević Mladi Užičanin Miloš Vujić skočio je ispred kamiona na prometnoj užičkoj ulici i uspeo da spase devojčicu koja se otrgla ocu iz ruke i krenula sama da prelazi preko pešačkog prelaza.
O njegovom podvigu priča cela Srbija, ali Miloš kaže da je uradio samo ono što bi uradio svaki normalan čovek.
– Nisam hteo da se o tome priča. Ne treba mi publicitet te vrste niti želim da me proglašavaju herojem, jer sam uradio normalnu stvar. To je nešto najnormalnije što bi trebalo da uradi svaki čovek. Ne možete da stojite i da gledate, već morate nešto da preduzmete – skroman je dvadesetpetogodišnji Miloš, apsolvent Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji odbornik u užičkoj skupštini.
Miloš se, u ponedeljak uveče oko pola devet, zatekao u blizini pešačkog prelaza, na početku Ulice Užičke republike u centru grada. Primetio je da na drugoj strani stoje devojčica od četiri-pet godina i njen otac i da nameravaju da je pređu.
– Otac je u ruci držao bicikl ili trotinet. U jednom trenutku devojčica se otrgla ocu iz ruke, a istovremeno je nailazio kamion. Devojčica je stala nasred pešačkog prelaza i gledala. Potrčao sam ka njoj, bacio se ispred kamiona i uspeo da je uhvatim u naručje, a potom sam, zajedno sa njom, pao na leđa na kolovoz. U tom trenutku, vozač kamiona je bio veoma priseban i, na sreću što iz suprotnog smera nije bilo vozila, uspeo je da nas izbegne – svedoči Miloš i dodaje da je otac devojčice bio u šoku.
– Jedino je uspeo da me pita kako da mi se zahvali, ali sam mu rekao da za time nema potrebe. Jednostavno, reagovao sam instinktivno, ne razmišljajući o mogućim posledicama, i na sreću sve se dobro završilo. Kasnije sam postao svestan celog događaja i postavljao sam sebi hiljadu pitanja o tome šta je moglo da se dogodi – iskren je Miloš.
Priča o njegovoj plemenitosti i hrabrosti kruži društvenim mrežama i medijima. Ljudi mu se dive, izražavaju duboko poštovanje i čestitaju mu na hrabrosti, ali on kaže da mu je najvažnije to što će devojčica i njena porodica nastaviti normalno da žive.
– Nažalost, takvi i slični postupci možda nisu uobičajeni u našem društvu i zbog toga ljudi tako reaguju. Tražiti uzroke zašto je to tako u našem društvu je druga tema, jer se promovišu neke druge vrednosti. Senzacionalizam u medijima je dostigao vrhunac i stalno se priča o nasilju, a ljudi traže nešto lepo i humano da bi pobegli od tolikog zla. Možda je to razlog što se toliko govori o mom postupku – objašnjava naš sagovornik i dodaje da mu baš ne prija velika medijska pažnja.
– Najbitnije je da je sve prošlo onako kako treba i da sam uradio u tom trenutku ono što je trebalo da uradim. Nikada sebi ne bih oprostio da nisam reagovao i da sam posmatrao kako nestaje jedan život. Srećan sam zbog toga što će devojčica imati normalno detinjstvo, što je živa i zdrava i što njena porodica nije upropašćena. To me čini srećnim, a velika medijska pažnja se dogodila onako usput – kaže Miloš i priželjkuje da se bolje upozna sa porodicom devojčice koju je spasao.
– Niko me od članova njene porodice nije zvao, ali verujem da hoće, jer svi mediji o tome pišu, pa se nadam da će i oni to videti. Ne znam da li su oni iz Užica, jer ih ranije nisam viđao u gradu, ali očekujem da će se neko od njih javiti i da ćemo se upoznati na neki normalniji način i da ćemo zajedno popiti kafu – kaže Užičanin o čijem podvigu priča cela Srbija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
