Kada je pre 14 godina otišao iz pribojskog FAP Slavko Raković je pokušavao da pronađe posao koji bi mu pričinjavao zadovoljstvo i ujedno obezbeđivao egzistenciju za četvoročlanu porodicu, dve ćerke i suprugu.
Ali kako kaže sve je bilo kratkog daha, a i nije bilo nekog finansijskog efekta. Od pre tri godine ovaj Pribojac počeo je da se bavi uzgojem gljive šitake.
– Tragajući za nečim novim čega nema u našoj okolini, napravio sam plastenik od 80 kvadrata u Poljicu u dvorištu svoje kuće. Oko 30 kvadrata nekadašnjeg lokala preuredio sam za proizvodnju, jednu pomoćnu prostoriju gde sejem supstat i počeo sam da gajim ovu lekovitu gljivu, koja je i hrana i lek. U samom startu uložio sam više od šest hiljada evra. Uloženi novac može da se vrati za godinu dana ako sve ide po planu priča, Slavko Raković i dodaje da je u ovom poslu najteži proces zasejavanja supstrata i priprema. „Ako se ovaj postupak odradi kako treba to je pola posla. Sve ostalo je posle u ciklusima, sedam dana berbe, pa sedam dana pauze. Osnova svih supstrata je hrastova piljevina, oko 70 odsto, a ostatak može da bude piljevina od bukve ili topole. Od ove mase prave se panjići na koje se zasejava gljiva i ja u svom plasteniku imam oko 700 panjića. Nakon jednog zasada iz jednog ciklusa mogu da uberem oko 700 do 800 kilograma gljive. Berbi ima oko pet, što sve zavisio od pripreme supstrata“, dodaje. Prema njegovim rečima, na ovom području malo je onih koji hoće da se bave uzgojem ove pečurke od čije proizvodnje može solidno da se živi. „Šitaka je vrlo skupa gljiva, ali u Priboju maksimalno mogu za kilogram sveže šitake da dobijem 500 dinara. U većim gradovima kao u Beogradu duplo je skuplja“, navodi.
Slavko objašnjava da ova ukusna pečurka ima odlične nutritivne vrednosti. „Ona je zapravo dobar izvor minerala, kalcijuma, fosfora, gvožda, kalijuma i magnezijuma. Bogate su i vitaminima iz grupe B,D, dok ostale sadrži u manjem procentu. Šitake takode sadrže sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna, koja imaju važnu ulogu za probavni sistem. Azijski narodi koriste plod šitake vekovima u narodnoj ili tradicionalnoj medicini. Ovo je imunološka gljiva i preporučuje se kod anemije, a pretpostavlja se da sprečava i rast tumora. Dokazano je da mlevena šitaka pomešana sa medom reguliše holesterol, a vrlo je ukusan i zdrav napitak kada se sveža šitaka izmiksa u blenderu i pomeša sa bilo kojim sokom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
