Ma, kakav Deda Mraz! U Austriji je „Hristkind“, što je nemački izraz za Hrista dete, taj koji ostavlja poklone ispod jelke. Nema svetog Nikole, Božić Bate, a mama i tata, naravno, ne dolaze u obzir. Iako je Hristkind često naslikan s plavim loknama i krilima, ne zna se tačno ko je on, a kako izgleda ostaje tajna.

Ma, kakav Deda Mraz! U Austriji je „Hristkind“, što je nemački izraz za Hrista dete, taj koji ostavlja poklone ispod jelke. Nema svetog Nikole, Božić Bate, a mama i tata, naravno, ne dolaze u obzir. Iako je Hristkind često naslikan s plavim loknama i krilima, ne zna se tačno ko je on, a kako izgleda ostaje tajna. Ali to samo dodatno uvećava njegov šarm.

Važno je ne zaboraviti Isusa

Čajkner ističe da je važno ne zaboraviti da se Isus rodio na Badnje veče i da mu zato, s pravom, pripada centralno mesto tokom Božića. „Ko dolazi na rođendansko slavlje gde nema deteta kome je rođendan“, pita se Čajkner. Ursula Šnajder, učiteljica u katoličkom obdaništu, kaže da deci objašnjava da se Božić pre svega odnosi na rođenje Isusa: „Hrist dete je beba u jaslama“.

„Hristkind je anonimni dostavljač poklona, obično ženskog pola, koji može da leti i obučen je u belo“, kaže Katarina Rihter-Kovarik, antropolog kulture austrijskog Muzeja narodnog života i narodne umetnosti. Drugi, poput Kristofa Čajknera iz tirolske prohristkind grupe, kaže da je reč o karakteru koji simbolizuje novorođenog Isusa u jaslama.
Kao i u drugim kulturama, božićni običaji za mnogu austrijsku decu počinju sa ispisivanjem želja. Ali umesto da pismo šalju punačkom starom gospodinu s dugom belom bradom, mnogi mali Austrijanci svoj spisak ostavljaju na prozorskom simsu, odakle ga odnosi Hristkind. Drugi svoje zahteve šalju posebnoj poštanskoj službi u Hristkindu, gradu u Gornjoj Austriji, gde svake godine stiže stotine pisama. Ove godine, služba je svoja vrata, od kraja novembra do početka januara, otvorila po 58. put.
Veliki dan, 24. decembar, obično se provodi u odbrojavanju časova do sutona, kada se pokloni po tradiciji otvaraju. Mada se tradicije razlikuju od porodice do porodice, deca se obično u predvečerje skupe u sobi i čekaju da se oglasi zvono koje najavljuje posetu Hristkinda. On neprimetno ulazi u kuću i odlazi, pošto ostavi poklone i, u nekim porodicama, ukrašeno božićno drvo.
Mališani onda jurnu ka drvetu ukrašenom svećama, ispod kojeg su ostavljeni pokloni. Naravno, ostaje to dosadno pitanje kako Hristkindu polazi za rukom da to učini tako brzo. Činjenica je da većina mališana sebi ne dopušta da prespava događaj. Za Tobiasa, četvorogodišnjaka koji pohađa katoličko obdanište u petom bečkom distriktu, nije važno kako Hristkind dostavlja poklone.
„To je tako za Božić, Hristkind dođe i ostavi poklone“, kaže Tobias. Njegova majka Jasmin Baher kaže da je odrasla s tradicijom Hristkinda. Ona sinu objašnjava da je Hristkind povezan s rođenjem Hrista. Ipak, Deda Mraz ima prednost u Austriji, što nije iznenađenje. Deda Mraza više ima u radnjama oko Beča, čak i na selu, i često se može videti kao dekoracija na zgradama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari