Pobedom levičara Dimitrisa Hristofijasa na predsedničkim izborima započela je nova era političke istorije Kipra. Prvi put se dogodilo da na predsedničkim izborima na Kipru učestvuje lider komunističke partije (AKEL).
Hristofijasu se u drugom krugu održanom u nedelju suprotstavio desničar Joanis Kasulides.
Pobedom levičara Dimitrisa Hristofijasa na predsedničkim izborima započela je nova era političke istorije Kipra. Prvi put se dogodilo da na predsedničkim izborima na Kipru učestvuje lider komunističke partije (AKEL).
Hristofijasu se u drugom krugu održanom u nedelju suprotstavio desničar Joanis Kasulides. Kada su vesti o pobedi Hristofijasa stigle u sedište AKEL u Nikoziji, gradom se prolomila mešavina skandiranja i automobilskih sirena. Izbori su možda bili predstavljeni kao nadmetanje levice i desnice, ali kampanja je svakako bila usredsređena na mogućnosti ujedinjenja Kipra.
Talat za hitne razgovore
Nikozija – Lider kiparskih Turaka Mehmet Ali Talat pozvao je juče novog predsednika Kipra Demetrisa Kristofijasa da „što pre“ započnu nove mirovne pregovore o rešenju kiparskog pitanja. „Želim da istaknem da su kiparski Turci spremni za obnovu pregovora“, rekao je Talat na konferenciji za novinare. Talat je izrazio nadu da „počinje nova era na Kipru“ i rekao da kiparski Turci žele rešenje koje poštuje političku jednakost obe etničke zajednice. Beta – Rojters
U prvom krugu izbora Hristofijas i Kasulides bili su bolji od predsednika u odlasku Tasosa Papadopulosa, koji je 2004. uspešno nagovorio svoje zemljake da na referendumu odbace plan UN o ujedinjenju ostrva. Posle toga nije bilo direktnih pregovora između lidera kiparskih Turaka i Grka.
Oko 60 odsto birača u prvom krugu podržalo je Hristofijasa i Kasulidesa, a obojica se zalažu za brz nastavak pregovora o ujedinjenju. Hristofijas je uspostavio snažne veze s radničkim pokretom kiparskih Turaka i jedan je od retkih političara među kiparskim Grcima koji je išao na turski, severni deo ostrva i razgovarao s liderom kiparskih Turaka Mehmedom Ali Talatom.
Veze novog predsednika s liderima kiparskih Turaka, prema rečima portparola Hristofijasove partije, učiniće relativno lakim pokretanje razgovora. Tokom predizborne kampanje Hristofijas se zalagao za rešenje koje će „ujediniti državu, narod, institucije i ekonomiju“. Međutim, pregovori možda neće ići tako lako kao što Hristofijas priželjkuje. Poverenje kiparskih Turaka u njega poljuljano je zbog toga što se 2004. kao koalicioni partner pridružio apelima Papadopulosa kiparskim Grcima da odbace plan UN o ujedinjenju ostrva.
Akademik Nijazi Kizilurek, jedan od malo kiparskih Turaka koji žive na pretežno grčkom, južnom delu ostrva, smatra da je Hristofijasovo „ne“ iz 2004, uzrokovalo veliko razočaranje u zajednici kiparskih Turaka. Hristofijas je tvrdio da se protiv plana izjasnio iz taktičkih razloga. Međutim, taj potez je išao u prilog daljoj izolaciji turske države koja je ostala nepriznata, dok je grčki deo ušao u EU.
Novi predsednik rekao je da će, radi nastavka pregovora, tražiti hitne sastanke s Talatom i generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija. Ali, postoji još jedna moguća komplikacija: kako bi osigurao pobedu Hristofijas je obnovio partnerstvo svoje partije sa strankom poraženog predsednika, obećavši da će joj, u zamenu za podršku na izborima, prepustiti Ministarstvo spoljnih poslova.
Na kraju, razrešenje čekaju krupna pitanja, kao što su teritorijalni zahtevi, povratak imovine grčkim i turskim izbeglicama, prisustvo trupa Ankare na severu ostrva i konstituisanje ujedinjene države. Ipak, mnoge evropske vlade polažu nade da će rešenje biti pronađeno i Ankari omogućeno da nastavi pregovore o učlanjenju Turske u EU, prekinute upravo zbog kiparskog problema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.