Hronika srpskog industrijskog groblja

Plasmanom nekoliko hiljada programabilnih kontrolera PA512 na rusko tržište, u velikoj meri je doprineo modernizaciji ruske automobilske industrije. Na ruskom tržištu su programabilni kontroleri PA 512 godinama bili bez prave konkurencije jer su decenijama uspešno obavljali upravljačke funkcije u industrijskim uslovima bez otkaza. Vrednost samo jednog ugovora iz 1988. godine koji obuhvata isporuku 263 programabilna automata PA 512 na tržište SSSR-a bila je 7,5 miliona USD. Isporuka se odnosila na 1988. i 1989. godinu. To je jedan od najvećih izvoznih ugovora koji je ikada zaključen za isporuku jugoslovenskih industrijskih računara. Snaga razvoja programabilnih automata u Loli Ribaru demonstrirana je i u Nemačkoj od 20-27. aprila 1989. godine, na Sajmu industrijskih dostignuća u Hanoveru. Tu su bili izloženi eksponati programabilnih automata PA512, a štand Ivo Lola Ribar je posetio i Helmut Kol, tadašnji kancelar Zapadne Nemačke.

Ostvareni razvojni i poslovni rezultati u oblasti programabilnih automata do 1988. godine, stvorili su podloge za ulazak u nove razvojne projekte u oblasti PLC kontrolera. Tada je otvoren novi razvojni projekat programabilnog automata vrhunskih performansi PA2000 kao 32 bitnog moćnog i savremenog računarsko-upravljačkog sistema nove generacije, namenjenog za realizaciju najsloženijih zadataka upravljanja do 2000 ulazno/izlaznih veličina. Pored razvoja hardvera, sistemskog softvera u LOLA Institutu je razvijen i savremeni sistem za programiranje PLC kontrolera. Na izložbi SIAMA ’93 u Novom Sadu dodeljena je srebrna medalja sistemu za programiranje programabilnih kontrolera PA2000.

Lolini programabilni kontroleri su korišćeni pri automatizaciji svih mašina, proizvodnih i tehnoloških linija koje je projektovao, konstruisao, proizvodio i isporučivao Ivo Lola Ribar u periodu od 1985. godine sve do postojanja Lole Ribara. Programabilni automati Lole Ribara PA2000 uspešno upravljaju tehnološkim procesima u željezari u Smederevu, fabrici crepa „Toza Marković“ u Kikindi, fabrici azotnih đubriva HIP Azotara u Pančevu, fabrikom vode za piće Jezero-Makiš u Beogradu, u fabrikama građevinskih materijala koje su puštene u radu u Ingušetiji, Omsku, Krasnodaru i drugim mestima u zemlji i regionu.

Lolini elektroničari su bili sposobni da razviju i projektuju bilo koji računarski sistem industrijskog tipa, od projekta računarskog hardvera, razvoja sistemskog softvera, razvoja aplikativnih softverskih paketa, pa sve do funkcionalnog testiranja računara koji su se proizvodili u specijalizovanoj Lolinoj fabrici računara. Razvojni potencijal Lole Ribara u ovoj oblasti je bio veoma visok, tako da su Simens, Bosch, Philips i druge poznate svetske kompanije uvek bile raspoložene za saradnju sa Lolom.

Kada je Ivo Lola Ribar proizveo prvi obradni centar na prostorima jugoistočne Evrope HBG 80CNC 1980. godine sa Bosch CNC upravljačkim sistemom, bilo je sasvim opravdano da se osvoji i sopstveni, svetski konkurentan CNC upravljački sistem. Lolin CNC računar trebalo je da upravlja prema svim važećim svetskim standardima, Lolinim mašinama alatkama tipa bušilice-glodalice, vertikalnim strugovima, obradnim centrima i drugim obradnim sistemima, a da se proizvodi u Lolinoj fabrici računara i plasira zajedno sa Lolinim mašinama alatkama na svetsko tržište. Taj zadatak se počeo realizovati formiranjem prve grupe razvojnih inženjera elektroničara, 1978. godine u okviru LOLA Fabrike alatnih mašina, koja je istovremeno radila i na razvoju programabilnog automata PA512.

Intenzivnim razvojnim radom, ostvareni su veoma brzo i visoki rezultati, koji nisu do danas zabeleženi ni u jednoj oblasti, ne samo u Loli Ribaru već u domaćoj industrijskoj praksi uopšte. Prvi model upravljačkog sistema bio je računar tipa CNC-US13M. To je bio multiprocesorski sistem numeričkog upravljanja za mašine alatke tipa bušilica-glodalica, strugova i obradnih centara. Nastavak razvoja doveo je do novije verzije CNC upravljačkog sistema označenog kao LOLA 30CNC, koji je u sebi imao integrisan programabilni automat PA512.

LOLA 30CNC je imao šest simultano upravljačkih osa, sa merenjem pozicije preko digitalnih mernih sistema ili rezolvera/induktosina sa rezolucijom 0.001 mm, sa linearnom interpolacijom svih šest osa simultano, a sa kružnom interpolacijom dve ose i sa helikoidnom interpolacijom. Tokom 1985. godine u teškoj obradi LOLA FAM-a počeo je da radi prvi obradni centar HBG 50 CNC, na polju M8 sa prvim instalisanim upravljačkim sistemom LOLA 30 CNC. To je bilo prvi put da jedan jugoslovenski CNC računar radi u kontinuitetu u proizvodnji u nekoj od metaloprerađivačkih fabrika. Ovaj CNC upravljački sistem uspešno je instalisan na stotinak mašina alatki koje je Lola Ribar proizveo za potrebe domaćeg i ruskog tržišta.

LOLA 30CNC je imao skoro sve funkcionalne karakteristike kao i drugi savremeni CNC upravljački sistemi najpoznatijih svetskih proizvođača u to vreme. Ovaj CNC upravljački sistem je razvijen na 16-bitnoj digitalnoj tehnologiji, koja je tada bila najviši domet računarskog hardvera u svetu. Lola Ribar je potpuno osvojio tehnologiju projektovanja mikroprocesorskih računarskih sistema, od projektovanja i izrade štampanih ploča, do asembliranja integrisanih kola i testiranja funkcionisanja višeslojno štampanih ploča. Industrija Ivo Lola Ribar je izgradila modernu halu za tehnološke procese galvanizacije u Obrenovcu, nedaleko od termoelektrane TENT A, za industrijsku proizvodnju računara. Osim toga formirano je posebno odeljenje za izradu metalnih delova od lima za kućišta PLC kontrolera i CNC računara. LOLA Fabrika računara je bila na najvišem tehničko-tehnološkom nivou u proizvodnji industrijskih računara na prostorima bivše Jugoslavije.

Ivo Lola Ribar je imao organizovan edukativni sistem za projektante tehnologije i NC programere kupaca svojih mašina alatki. Razvijen je i poseban programer za pisanje i generisanje NC programa pod nazivom LPROG.

Ivo Lola Ribar je u potpunosti pratio razvoj savremenih digitalnih tehnologija i nastojao da sopstvenim razvojem osvaja nove verzije CNC upravljačkih sistema. Tokom 1988. godine grupa za razvoj PLC kontrolera je intenzivno radila na povezivanju programabilnih automata PA512 u komunikacione mreže. Za tu namenu razvijena su dva nova komunikaciona modula LKOM i LAKOM pomoću kojih su se ostvarivale različite konfiguracije mreža i time značajno povećala mogućnost primene programabilnih automata u upravljanju složenim tehnološkim procesima. Modul LKOM je bio baziran na mikroprocesoru Intel 8344 i omogućavao je povezivanje od 16 programabilnih automata u mrežu sa brzinom prenosa podataka od 375 Kb po SDLC protokolu, što je u to vreme bio visok domet mrežnog protokola. U mrežu su mogli da se povezuju i PC računari pomoću mrežnog modula Intel PCX 344, kako bi se koristili kao centralno mrežno čvorište i sistem za nadzor. Komunikacioni modul LAKOM je omogućavao da se programabilni automat PA512 povezuje sa nadređenim računarskim sistemom preko RS232 interfejsa i bio je baziran na mikroprocesoru Intel 8088. Posle testiranja oba komunikaciona modula, prva serija je proizvedena i isporučena fabrici automobila AZLK u Moskvi, gde se pokazala veoma uspešno u mrežnom radu Lolinih programabilnih automata PA512.

Koliko je Ivo Lola Ribar bio ozbiljan industrijski gigant u svetskim razmerama govori i činjenica da je predsednik najpoznatije svetske kompanije za proizvodnju CNC upravljačkih sistema i PLC kontrolera Franuc iz Japana, gospodin dr Seiemon Inaba došao u posetu Loli Ribaru 17. marta 1988. godine. Visokog gosta iz Japana je dočekao predsednik Poslovodnog odbora Lole dr Mihailo Milojević sa saradnicima. Posle obilaska proizvodnih pogona Lole Ribara u Železniku, poslovni razgovori o mogućnostima saradnje Lole i Fanuc-a su vođeni u Skupštini grada Beograda.

Posle uspešno osvojenog CNC upravljačkog sistema LOLA 30CNC na bazi 16-bitne tehnologije, počeo je razvoj modernijeg CNC upravljačkog sistema na bazi 32-bitne tehnologije 1987. godine. Kako bi se brže osvojilo svetsko tržište na plasmanu CNC upravljačkih sistema nove generacije, uspostavljena je saradnja između LOLA Instituta i firme RD Projects Limited iz Londona, koja je formirana u okviru Imperijal Koladža. Ugovor o saradnji su potpisali 1988. godine u rezidenciji britanskog ambasadora u Beogradu Kolin Besant, profesor Imperijal College za nauku i tehnologiju i prof. dr Mihailo Milojević, predsednik Poslovodnog odbora Industrije Ivo Lola Ribar. Potpisivanju ugovora prisustvovao je Britanski ambasador u Jugoslaviji Endrju Vud.

Početkom 1989. godine Ivo Lola Ribar je nabavio i tada veoma savremene SUN-ove razvojne stanice za realizaciju projekta upravljačkog sistema LOLA 300CNC i programabilnog kontrolera nove generacije PA2000. U martu 1989. godine dolazi ekipa od osam saradnika RDP-ija iz Londona u LOLA Institut u Beograd na čelu sa direktorom RDP-ija, kada su verifikovani i uspešno ocenjeni rezultati zajedničkog rada na projektu u prethodnom periodu. Tokom 1989. godine je završeno laboratorijsko ispitivanje i funkcionalno testiranje nove generacije LOLA 300CNC računara za upravljanje obradnim centrima i alatnim mašinama tipa bušilice glodalice i novog programatilnog automata koji je integrisan u taj CNC tipa PA2000.

CNC upravljački sistem LOLA 300CNC je bio sa visokim funkcionalnim karakteristikama, sa mogućnošću simultanog numeričkog upravljanja sa deve osa i prikazan je na najvećem sajmu mašina alatki u Hanoveru 1990. godine i bio konkurentan najpoznatijim svetskim proizvođačima. Imao je integrisanu spregu sa programabilnim kontrolerom PA2000 sa mogućnošću interaktivnog programiranja PLC kontrolera pomoću lider dijagrama. Imao je grafički interfejs za definisanje geometrijskih i tehnoloških parametara alata pri generisanju NC programa, imao je mogućnost preuzimanja solid modela obrada iz CAD softverskih paketa, imao je i DNC komunikaciju za mrežni rad.

LOLA 3000CNC je imao za to vreme veoma moderno projektovanu hardversku arhitekturu, gde je procesorski modul bio tako konfigurisan da se uz određene manje dopune prilagodi i funkcionalnim zahtevima robot kontrolera. Ovaj upravljački sistem je bio moćan industrijski računar za upravljanje svih vrsta mašina alatki za obradu rezanjem.

Veliki problem za uspešan završetak razvojnog projekta LOLA 300CNC, predstavljao je prekid saradnje i zajedničkog rada sa firmom RDP iz Londona, usled sankcija Organizacije ujedinjenih nacija prema Jugoslaviji, s jedne i s druge strane zbog određenih poslovnih teškoća u kojima se našla firma RDP. Nemogućnost saradnje sa engleskim partnerima, prekid komunikacija sa svetom i druge teškoće uslovile su da je projekat upravljačkog sistema LOLA 300CNC konačno završen i zatvoren tek 1996. godine, iako je instalisan na obradnom centru HMC 500 u CIM laboratoriji LOLA Instituta tokom 1992. godine. Završetak projekta je označen izradom test standardnog radnog komada na obradnom centru HMC 500, prema procedurama i međunarodnim standardima koji se moraju ispoštovati u uslovima predaje mašine alatke sa CNC upravljanjem kupcu na svetskom tržištu.

Veliku šansu za proizvodnu afirmaciju upravljačkog sistema LOLA 300CNC Lola Ribar je imao u petogodišnjem ugovoru sa američkom firmom TREE Machine Tools Co. za plasman obradnih centara tipa HMC-500 na američko tržište, ali sankcije i druge okolnosti su doprinele da ovaj značajan projekat ostane bez značajnije komercijalizacije, već samo kao razvojni projekat sa nekoliko proizvedenih tipova.

Problem razvoja CNC upravljačkih sistema u Loli Ribaru ima globalni karakter. Razvoj kontrolera je veoma propulzivan, jer se za kratko vreme razvija novi model kontrolera na bazi novih mikroprocesora i digitalnih komponenti, a proizvodne tehnologije računarskih sistema postaju sve produktivnije, pa je na svetskom tržištu od nekoliko desetina proizvođača vrlo brzo ostalo samo nekoliko Siemens, Fanuc, Heidenhein, Bosch i Philips, pri čemu je Siemens ostvario potpunu dominaciju na evropskom, a Fanuc na azijskom i američkom kontinentu. Ostali proizvođači CNC upravljačkih sistema nisu mogli da ostvare masovnu proizvodnju sa niskim cenama, veoma visokim funkcionalnim karakteristikama i visokom pouzdanošću u radu. Problem prodaje CNC mašina alatki širom sveta je vezan i za visoko efikasan sistem servisiranja CNC upravljačkih sistema i dugotrajni garantni rok koji Siemens i Fanuc obezbeđuju, dok konkurentni proizvođači to nisu u stanju da ponude svojim kupcima. Svetska ekonomska politika je pokazala da male i siromašne zemlje ne mogu biti u stanju da razviju savremene sofisticirane mikroprocesorske tehnologije na kojima se ostvaruje veliki profit, već da je taj biznis namenjen visoko razvijenim zemljama. Posle sankcija, hiperinflacije, bombardovanja i raspada Jugoslavije, najistaknutiji Lolini inženjeri elektronike našli su za poslenje u najpoznatijim svetskim kompanijama od Evrope, Australije, Kanade i Amerike, gde veoma uspešno i danas rade.

Udruženje Lolinaca (veterana vezanih za Fabriku teških alatnih mašina Ivo Lola Ribar iz Železnika) objavio je monografiju povodom 70 godina od početka izgradnje ovog industrijskog giganta kojeg danas praktično više nema. Tehničko-stručna i šira javnost mogu iz ove knjige, sa nostalgijom i žalom, da se informiše o dometima industrijskog i naučnog razvoja bivše zemlje. Sa njenim nestankom, razoreni su i, u svoje vreme, vrhunska postignuća generacija Lolinih inženjera i radnika. Lirski rečeno, danas su sve prekrili snegovi i šaš tranzicije. U dogovoru sa izdavačem Danas prenosi odlomak iz monografije „Industrija Ivo Lola Ribar – Beograd“ u kojem dvojica visokih rukovodilaca ove korporacije Dragan Jovančević i prof. dr LJubomir Lukić govore o najvišim dostignućima ove fabrike tokom 80-ih godina i njenom sunovratu posle sankcija, hiperinflacije, bombardovanja i raspada Jugoslavije.