Pogodi li svet kreditna kriza, Hrvatska će biti četvrto tržište u razvoju koje će platiti najveću cenu, procene su konsultantske kuće Aon i stručnjaka Oksford analitike, piše Večernji list. Nezavisna međunarodna konsultantska kuća Oksford analitika, kako se navodi, objavila je Indeks globalnog kreditnog sloma za 2008.
Pogodi li svet kreditna kriza, Hrvatska će biti četvrto tržište u razvoju koje će platiti najveću cenu, procene su konsultantske kuće Aon i stručnjaka Oksford analitike, piše Večernji list. Nezavisna međunarodna konsultantska kuća Oksford analitika, kako se navodi, objavila je Indeks globalnog kreditnog sloma za 2008. za 137 tržišta u razvoju.
Srbija na toj listi rizika od kreditnog sloma zauzima 50. mesto, iza Makedonije koja je 48. Bosna i Hercegovina je na 34. mestu, a Slovenija na desetom. Od evropskih tranzicijskih lidera najmanje rizika veže se za Poljsku (75), dok je Češka 20, Slovačka 15, a Rumunija na sedmom mestu.
Istovremeno, Letonija, Turska, Mađarska, Hrvatska i Liban su države koje će najviše osetiti potrese na finansijskim tržištima. Na začelju liste nalaze se brojne afričke i azijske zemlje (Libija, Eritreja, Turkmenistan, Laos) koje ne moraju da strepe da će ostati bez stranog kapitala jer ga očito ni danas ne dobijaju. Rang-lista potencijalnog kreditnog sloma meri fiskalni i deficit u razmeni s inostranstvom, zavisnost od uvoza nafte, udeo privatnih kreditora u dugu, otplatu duga tokom godine i brzinu rasta kredita.
Kod tri od šest posmatranih parametara Hrvatska je dobila oznaku visokog rizika, srednje visok rizik dat joj je kod zavisnosti od uvoza nafte i po pitanju manjka u budžetu. Srednje je ocenjen rizik kreditne aktivnosti u Hrvatskoj.
Pomenuta rang-lista nije rađena za najrazvijenije svetske sile i of-šor finansijske centre, već samo za 137 država u razvoju, a korišćeni su podaci relevantnih svetskih finansijskih institucija. Hrvoje Stojić, analitičar Hipo banke, kaže da je Oksford analitika listu pripremila matematički besprekorno, ali se iz nje ne vidi da je kreditni potencijal hrvatskih građana visok jer je poslednjih godina finansijska imovina rasla brže od zaduženosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.