Istraživanje međunarodne organizacije Amnesti internešnel (AI) u Hrvatskoj pokazuje da, uprkos izvesnom napretku, nekažnjavanje počinilaca ratnih zločina nad Srbima predstavlja jedan od najtežih problema u poštovanju ljudskih prava. Balkanski tim istraživača AI je prilikom nedavnog boravka u Hrvatskoj utvrdio i da vlasti nisu ništa bitnije učinile ni da se poprave vrlo loši uslovi za povratak i opstanak srpskih izbeglica, hrvatskih građana.
Istraživanje međunarodne organizacije Amnesti internešnel (AI) u Hrvatskoj pokazuje da, uprkos izvesnom napretku, nekažnjavanje počinilaca ratnih zločina nad Srbima predstavlja jedan od najtežih problema u poštovanju ljudskih prava. Balkanski tim istraživača AI je prilikom nedavnog boravka u Hrvatskoj utvrdio i da vlasti nisu ništa bitnije učinile ni da se poprave vrlo loši uslovi za povratak i opstanak srpskih izbeglica, hrvatskih građana.
To je u briselskom sedištu Amnesti internešnela za Betu izjavio rukovodilac Balkanskog tima AI Omer Fišer, podvukavši da su to temeljna pitanja ljudskih prava, vladavine zakona i demokratije. Nekažnjavanje ratnih zločina zastrašuje i odvraća srpske izbeglice koje bi želele da se vrate u svoje domove u Hrvatskoj, predočio je Fišer, ukazavši na niz nerasvetljenih slučajeva ubistava Srba povratnika i podmetanja eksploziva u njihove kuće.
Kad se tome pridodaju ostali problemi oko povratka izbeglica, uključujući sporno pitanje njihovih stanarskih prava i vraćanja imovine, jasno je da to nije samo „rešavanje humanitarnih pitanja“, kako navode hrvatske vlasti, već uskraćivanje temeljnih ljudskih prava. Fišer je naglasio da „i dalje postoje veoma ozbiljne prepreke za istrage i suđenja, naročito kad su u pitanju sumnje da su ratne zločine počinili pripadnici hrvatske vojske i policije“.
Kako je naveo, „ono što čujete od lokalnih vlasti jeste da nema kapaciteta i da je teško raditi na slučajevima. Ali, ako se ima u vidu da su prošle tolike godine i da smo tu gde smo bili, teško je verovati da je u pitanju samo pomanjkanje kapaciteta“. Fišer je kazao i da u Hrvatskoj postoje sudovi koji su sposobni za istrage i suđenja najtežim slučajevima, ali oni ništa ne preduzimaju.
On je napomenuo da postoje velike teškoće da se, naročito u manjim mestima i sredinama, ubede svedoci da podnesu iskaze i ono što znaju o tim tragičnim događajima. Fišer je predočio da na to snažno ukazuje, pored ostalih, i dalje nerasvetljeni slučaj „zaštićenog svedoka Haškog suda, Milana Levera“, koji je još 2000. ubijen bombom podmetnutom u njegov automobil.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
