Hrvatska talac Petrova

Pošto je koalicija Hrvatska raste na čelu sa SDP-om odbacila njegovu ideju o tropartitnoj vladi u kojoj bi on bio stalni potpredsednik, a predstavnici SDP-a i HDZ-a bi se smenjivali na mestu potpredsednika Vlade i predsednika Sabora, Petrov je nastavio razgovore sa HDZ-om, a o sebi kao mogućem premijeru je rekao: „Nikad ne reci nikad“. I Petrov, koji trenutno drži ključ za formiranje vlasti u Hrvatskoj, i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavili su, on da će vlada biti dogovorena za sedam dana, a ona da će se za sedam dana znati ide li Hrvatska na nove izbore ili ne ide.

Ovakav tip iskustva sa kakvim se suočava Hrvatska posle parlamentarnih izbora održanih 8. novembra nije imao niko na teritoriji bivše Jugoslavije, tvrdi Anđelko Milardović, direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije iz Zagreba.

„Sad su za stolom ostali HDZ i Most. Neki tvrde da je priča gotova, međutim nije, jer u nastavku pregovora može doći do konflikta oko izbora mandatara. Rasprava ide u pravcu da mandatar bude tehnokrat ili da bude politička ličnost. Problem Bože Petrova je da je on prvo rekao da ne želi uopšte da bude mandatar, da bi juče rekao „nikad ne reci nikad“ i na neki način to opovrgao. U tom slučaju bi Karamarko bio predsednik Sabora. Po meni izgledi za nove izbore su 50:50″, kaže Milardović za Danas.

Na primedbu da bi sa Petrovim Hrvatska dobila premijera koji niti je stručnjak niti ima političko iskustvo, Milardović kaže:

„Problem Petrova je da on ima klasičnu dilemu zatvorenika: on je stavio potpis kod bilježnika (da neće ni sa SDP ni sa HDZ u koaliciju – prim. R. Ć) a želi odlučivati, pa tako stavlja i sebe i društvo u talačku situaciju. Celo vreme smo slušali priču da on priželjkuje tehnokratsku vladu. I videli smo da ima mesijanske ideje ujedinjenja hrvatske levice i desnice. A sad imamo treći moment gde on oko tehnokratske vlade vrda: ne mora baš biti tako, možda će se i predomisliti“, kaže Milardović.

Na prvu loptu, Petrov na mestu hrvatskog premijera, izgleda dosta neozbiljno, i Milardović se slaže: „Bilo bi neozbiljno. Čovek je psihijatar. Pa to je pomalo bolesno. Nismo mi totalno bolesnici ovde da nam psihijatar bude premijer i da treba da nam se psihoanalitički inkarnira Sigmund Frojd.“

Oko mandatara bi stvari mogle da se zakomplikuju i tu velika uloga pripada i Tomislavu Karamarku, koji je rekao da se o tome može razgovarati mada on ne zna šta to znači premijer-stručnjak. „Karamarko kao šef stranke mora stvari staviti na vagu i sam sebi postaviti političko i etičko pitanje: odstupiti ili ne odstupiti nego slediti logiku posebnih partikularnih interesa, ličnih i stranačkih“, kaže Milardović.

A na pitanje šta bi on savetovao Karamarku odgovara: „Da zastupa opšti interes. Jer i ta kvalifikovana osoba (Karamarko – prim. R. Ć.) je profesor istorije. Pa neće nam premijer predavati istoriju ekonomske misli.“ Na molbu da precizira: da li bi Karamarku savetovao da odstupi u korist Petrova, Milardović kaže: „Ne, ne. Da odstupi u korist opšteg interesa. Da se ne kandiduje. Možda i Petrov odustane. Jer on na leđima nosi zatvorenikovu dilemu i na svaki način nastoji iskobeljati se iz toga. Meni se stalno čini da on podiže lestvicu zahteva sve više, više i više, i da onda kaže: eto vidite, ja sam sve uradio, ni jedna ni druga strana nisu ništa htele od toga prihvatiti.“

I Todorić „kandidat“

Na pitanje postoji li ličnost koju bi ljudi u Hrvatskoj koji politički promišljaju rado videli na mestu premijera, Milardović kaže da je u hrvatskoj javnosti sada „lutrija“. „Tipuje se na različita imena i prezimena: to su nekadašnji članovi starih vlada, preduzetnici Ivica Todorić i Emil Tedeski… Sad, ako vole neka izvole, politika i biznis su komplementarne delatnosti. Pa pominju se i neki profesori, kao Sandra Švaljek, Ljubo Jurčić…“, kaže Milardović.