„Hrvatski amandman“ krije dokumenta VSO

Pravilo Tribunala u Hagu na osnovu koga transkripti Vrhovnog saveta odbrane SRJ navodno nisu stigli do Međunarodnog suda pravde, zovu još i „hrvatskim amandmanom“, jer je rezultat napora Zagreba da zaštiti dokumente koje je haško tužilaštvo tražilo u predmetu Tihomir Blaškić.
„I Hrvatska je, godinama pre Srbije, koristila mogućnost ‘zatamnjenja’ delova dokumenata od nacionalnog interesa. Sve je počelo pokušajem subpoene tužilaštva ministru obrane Gojku Šušku, a vezano uz predmet Blaškić, koju je, kao što je poznato, Sud odbio“, piše juče zagrebački „Jutarnji list“. Sud je nakon toga doneo pravilo 54bis kojim se reguliše mogućnost zaštite pojedinih dokumenata od nacionalnog interesa. Kako je taj „amandman“ donet na inicijativu Hrvatske, on se u Tribunalu interno naziva „hrvatskim amandmanom“.

Stojanović: Sudu nisu ni bili potrebni papiri

Banjaluka – Pravni zastupnik Srbije u tužbi BIH protiv Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanović izjavio je za jučerašnji banjalučki „Fokus“, komentarišući tvrdnje da je Srbija uskratila pojedine dokumente Međunarodnom sudu pravde u Hagu zbog čega bi mogao biti pokrenut novi postupak pred tim sudom da sudu „nisu bila potrebna nikakva dokumenta s obzirom da ih ima dovoljno da donese svoju odluku“. „Dokument koji bi bio osnov za pokretanje revizije spora pred Međunarodnim sudom pravde mora da sadrži apsolutno novu činjenicu, koja bi bitno promenila osnov odluke suda“, istakao je on.

Dnevnik navodi da je tom odredbom Pravilnika Tribunala predviđeno da svaka država može tražiti zaštitu pojedinih dokumenata ili izjava svedoka zbog nacionalnog interesa. Prema informacijama iz samog Tribunala, najveći broj dokumenata dostavljenih na taj način stigao je upravo iz Hrvatske.
„Najveći broj dokumenata dostavljen je Haškom tribunalu u Tuđmanovo doba, jer je tada iniciran najveći broj postupaka. Isto se nastavilo i u vreme Račanove vlade, sve do danas.
Tako dostavljeni dokumenti mogu da se koriste isključivo na temelju odluke Suda i samo u predmetu za koji je dotični dokument zatražen“, piše „Jutarnji list“.