Huan Manuel Santos: Mirotvorac od reči i dela

Potpisnici sporazuma su se tako obavezali da će prekinuti višedecenijske sukobe i graditi stabilan i trajan mir. Iako je taj sporazum odbačen na referendumu, Manuel Santos je ovogodišnji dobitnik Nobela zbog, kako se navodi, zalaganja da svojoj zemlji donese mir. Kako je saopšteno iz Nobelovog komiteta, ovogodišnji Nobel za mir treba da služi kao podsticaj za nastavak mirovnih pregovora u Kolumbiji.

Bi-Bi-Si, međutim, podseća da Santos nije uvek imao optimistični i miroljubivi stav kao onda u GSUN. Pre manje od deset godina je kao ministar odbrane odobrio bombardovanje kampa Farc-a u Ekvadoru bez prethodnog upozorenja susedne zemlje. Santos za dolazak na vlast u velikoj meri ima da zahvali svom prethodniku Alvaru Uribeu, koji ga je nakon svog reizbora 2006. i obećanja da će povesti žestoku borbu protiv Farc-a, postavio na čelo Ministarstva odbrane. Pod njegovim rukovodstvom je vojska od Farc-a oslobodila kidnapovanu političarku Ingrid Betankur i još troje američkih državljana. Takođe je u bombardovanju uporište Farc-a u Ekvadoru ubijen lider pobunjenika.

Postavši već poznato ime u zemlji, Santos je podneo ostavku na funkciju ministra odbrane 2009. da bi se sledeće godine kandidovao na predsedničkim izborima, na kojima je odneo ubedljivu pobedu kao jedan od kandidata koji su osvojili najveći broj glasova u istoriji Kolumbije.

Okosnica njegove kampanje je bila „demokratska bezbednost“. Ubrzo se distancirao od politike svog prethodnika, te je normalizovao odnose s venecuelanskom levičarskom vladom Uga Čavesa. Takođe je pokrenuo sudski proces protiv članova prethodne vlade, optuživši ih za zloupotrebu položaja. Takva politika je rezultirala njegovim razlazom sa Uribeom, koji je od bliskog saveznika, postao Santosov najveći protivnik i lider opozicije. Santos je na predsedničkoj funkciji reizabran 2014, odnevši tesnu pobedu u izbornoj trci, a drugi mandat je započeo na obećanju da će težiti mirovnom sporazumu s Farc-om.

Huan Manuel Santos je rođen 1951. u imućnoj i uticajnoj porodici u Bogoti, gde je pohađao privatnu školu. Nakon što je završio Školu za kadete pri Kolumbijskoj mornarici, studira ekonomiju na Univerzitetu Kanzas. Zvanje mastera u domenu ekonomskog razvoja je stekao 1975. na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke u Londonu, a šest godina kasnije i zvanje mastera u domenu javne administracije na Harvardu. Po povratku u Kolumbiju je postao zamenik direktora porodičnog lista El Tiempo. Tokom bogate političke karijere bio je i ministar za spoljnu trgovinu i ministar finansija. Godine 1994. osnovao je fondaciju Dobra vlada, čiji je cilj poboljšanje efikasnosti kolumbijske vlade. Upravo je ta organizacija dala predlog za mirovne pregovore s Farc-om. Oženjen je i ima troje dece.