Huber: Svako ko tvrdi da je baštinik bivše Borbe, samo krivotvori istoriju

Direktor Borbe i predsednik organizacionog odbora za proslavu tog jubileja Andrija Jorgić uručio je ovogodišnja priznanja, kao i zahvalnice medijima, organizacijama i pojedincima za saradnju, između ostalih, Studiju B i dnevnom listu Alo. Ono što je organizacionom odboru promaklo, slučajno ili sa namerom, jeste da se na spisku pozvanih na proslavu nije našao gotovo niko od urednika i novinara koji su obeležili najsvetliji, slobodarski period posleratne Borbe, sve do devedesetih godina prošlog veka, kada je ta i takva Borba praktično i prestala da postoji.

Potpredsednica Vlade i ministarka za kulturu i informisanje Maja Gojković otvorila je manifestaciju konstatacijom da je nova Borba „spoj dobre tradicije i nove budućnosti“.

– Na današnji dan, pre skoro jednog veka, započeta je bogata i turbulentna istorija medija koji je prešao put od simbola jednog vremena do privremenog gašenja, ali i do ponovnog izlaska iz štampe, na radost mnogobrojne čitalačke publike. Nesporan značaj „Borbe“ ogleda se i u činjenici da je pokrenula brojna izdanja koja su obeležila decenije srpskog i jugoslovenskog novinarstva. Sve to pokazuje koliko je važno što „Borba“ ponovo izlazi, rekla je Gojković.

Časopis Borba pokrenut prošle godine bavi se kulturom, umetnošću, modom i sličnim temama kojih, kažu osnivači, nema mnogo u današnjim medijima. Izdavač časopisa je Udruženje za zaštitu Borbe, a odgovorni urednik Ivan M. Miladinović, a ideja je da ovaj list nastavi tradiciju „svetlog imena Borbe“. Međutim, mnogi novinari koji su potekli iz same Borbe, i učestvovali u njenom pravljenju i burnih devedesetih, boreći se sa cenzurom i pokušajima zatvaranja, smatraju da je bilo kakvo današnje pozivanje na Borbinu tradiciju preuzimanje tuđih zasluga i „kićenje tuđim perjem“. Jer, kako ocenjuju,  ono što se dešavalo sa listom pred kraj vladavine Slobodana Miloševića može se nazvati i njegovim krajem.

Zdravko Huber, jedan od osnivača lista Danas, bio je i urednik u nekadašnjoj Borbi od 1987. pa sve do decembra 1994, kada kaže da je „najgrubljom mogućom intervencijom samovoljne vlasti“ Borba „ugušena“.

– Od oslobođenja 1944. do decembra 1994. dnevni list, redakcija Borba radi u kontinuitetu. Smenjuju se generacije, političke okolnosti, ali tih 50 posleratnih godina, te novine postoje u kontinuitetu, dok tog 24. decembra najgrubljom mogućom intervencijom samovoljne vlasti nije poništena firma koja se do tada zvala Borba AD, i koja je bila konstituisana po tada važećem zakonu, a vaskrsla je jedna potpuno državna borba, NIP Borba. Borba kakva je tada bila, antiratno, antinacionalistički nastrojena, u vreme kada su ratovi na tlu Jugoslavije još u punom jeku, nepodnošljivo je smetala režimu Slobodana Miloševića i oni su odlučili na drakonsku meru, da je bez konkursa i formalnih procedura, preuzmu, odlukom Vlade. Tada je sve grubo prekinuto, poslednju glavnu i odgovornu urednicu Gordanu Logar zatekao je upad tadašnjeg saveznog sekretara za informisanje Dagutina Brčina, koji je predveče doveden kao novi glavni urednik. Kompletna redakcija, jedini ljudi koji mogu biti baštinici te Borbe, njih 120, napustilo je Borbu, jer nisu pristali da država nametne novo rukovodstvo. Oni su legitimni nastavljači Borbe, kroz Našu Borbu i Danas, koji su posle osnovani. Svako ko posle toga tvrdi da je on neki baštinik takve Borbe, samo krivotvori istoriju. Nastavljači danas su možda samo ime uspeli da prihvate i nemaju prava da sebe smatraju sledbenicima onoga što je postojalo pre 1994, smatra Huber.

Radomir Ličina, novinar i urednik Borbe od 1969. do 1994, smatra da je u današnjoj Srbiji sve moguće, „pa i to da se mnogi koji su još u prošlom veku tadašnju Borbu nazivali ‘crvenom’ i ‘komunističkom’ i koji su u međuvremenu promenili ko zna koliko političkih kaputa i partijskih ćuraka, kite tuđim perjem kako im i kada odgovara“.

– Kao neko ko je u toj Borbi radio od kraja šezdesetih godina, u vreme kada su taj (i moj) list njegovi novinari i urednici uvrstili među deset „najkvalitetnijih i najprestižnijih“ listova na svetu, osećam samo gađenje prema pokušajima da se danas bezobzirno prisvoji nešto što je pripadalo samo ljudima koji su decenijama predano branili i zastupali jasna i prepoznatljiva novinarska načela i trajne i nepromenljive građanske i ljudske vrednosti i u teškim ‘olovnim’ ili ‘vunenim’ vremenima, a koje su prethodnici i neki pripadnici današnjeg režima krajem decembra 1994. nezakonito i uz brutalnu policijsku silu izbacili iz kuće na Trgu Marksa i Engelsa 7. Prava Borba je tada prestala da postoji. Njenu zastavu poneli su potom Naša Borba i Danas. Sve ostalo je prašina koja s pravim novinarstvom i njegovim suštinskim vrednostima nema nikakve veze. Šta je, onda, ovo što se danas naziva i predstavlja kao 99-godišnja Borba? Da parafraziram Dositeja: Napukla zvona i zarđali praporci, jasan je Ličina.

Ivan Mrđen, koji je u Borbi od 1987. do 2003. bio na mestima od šefa deska do direktora, misli da se ime Borbe oživljava s vremena na vreme zbog još nerazjašnjenih vlasničkih pitanja.

– Borba kakva je bila u vreme Staše Marinkovića, vreme koga se ja sa ponosom sećam, očigledno nikada nikome nije trebala. Ona je u jednom momentu našla put do čitalaca, ali nije odgovarala ni ondašnjoj opoziciji. Očigledno da povremeno mora da se pojavi nešto kao Borba, upravo zbog zgrade, kuće, štamparije, nerešenih imovinsko-pravnih odnosa između preduzeća koja tamo postoje i čitavog spleta stvari. I onda se tu i tamo nekome učini zgodno da bi bilo dobro da postoji nešto što se zove Borba, navodi Mrđen.

On napominje da je „za vreme onog Šešeljevog zakona o informisanju“ izlazilo čak pet dnevnih listova koji su bili opoziciono nastrojeni, a da su tamo radili ljudi koji su nekada bili u Borbi, i to nastavili u Blicu, Našoj Borbi, Danasu, Dnevnom telegrafu i Demokratiji.

– Očigledno se iz Borbe jedan način mišljenja iznedrio i ti listovi su u tom trenutku imali tiraž od 600.000 dok su Novosti, Politika i Politika ekspres stali ispod 500.000 primeraka zajedno. A kada je Borba počinjala, pre 9. marta 1991, imala je nekih 50.000 primeraka a oni su imali oko milion. Pojavljivanje tih listova je nešto značilo i menjalo je svest. Danas imamo šest varijanti istog, i stalno takmičenje ko će od njih danas da bude prvi u izmišljanju, psovanju, smatra Mrđen.

On dodaje da to što se danas neko poziva na slobodarsku tradiciju Borbe nema težinu.

– Poziva se na demokratiju i sadašnja vlast, pozivaju se na parlamentarna iskustva i ovi što trabunjaju u Skupštini, to što se neko na nešto poziva, to ništa ne znači. Svesni su činjenice da to što rade ne valja, a hvale se međusobno. Na Borbinu tradiciju u ovom trenutku mogu da se pozovu samo kolege iz Danasa, jer je priroda lista bila takva da su osnivači izašli iz Borbe i Naše Borbe. Drugi nema niko pravo da se na tu tradiciju pozove, zaključuje Mrđen.