Subotička humanitarna organizacija Karitas obeležava 20 godina rada i 10 godina zvanične registracije na području Subotice. Od samih početaka Karitas Subotica, u skladu sa svojom misijom, pomaže ljudima u nevolji, a poslednjih godina predmet njegove pažnje su sve više stari i bolesni.
Trenutno zaposleni u subotičkom Karitasu vode brigu o 309 starih, nemoćnih i bolesnih građana, a za tu aktivnost ove organizacije, kako je rekao član Gradskog veća Atila Čengeri, iz budžeta grada ove godine izdvojeno je oko šest miliona dinara.
Direktor subotičkog Karitasa Ištvan Dobai istakao je da sa zapada sve teže stižu donacije, te će organizacija morati da se osloni na sopstvene snage, na ovdašnje ljude i institucije. U Subotici na terenu radi 12 ljudi, od čega osam plaća gradska samouprava, dok se za preostala četiri nadoknada obezbeđuje zahvaljujući donacijama iz Nemačke.
Karitas se takođe angažuje i na polju preventivne borbe protiv droge u subotičkim školama, a radi i na obuci volontera za primenu tehnike „dijalog podrške“.
– Karitas znači ljubav koja ne poznaje granice. To je delotvorna organizacija Katoličke crkve u kojoj vernici laici, u skladu s odgovornošću prema bližnjima, pomažu svim ljudima, bez razlike u bilo kojim nevoljama. Karitas u Srbiji je u vreme najvećih nevolja imao posebnu brigu u urgentnim slučajevima, a sada se više posvećuje starima, bolesnim i usamljenim osobama. Prva karakteristika Karitasa je da ne poznaje nikakve granice, već da pomaže ljudima svih jezika, kultura, rasa, vera, bez svake razlike. Gde god se rodi bilo kakva potreba, tamo bi trebali putem Karitasa pomagati – rekao je povodom obeležavanja jubileja subotičke organizacije predsednik Karitasa Srbije nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar.
Kad se „uđe u igru“
Iako se povodom ovakvih jubileja upućuju uglavnom lepe reči, obaveza novinara je da podseti i na one manje prijatne. Naime, građani koji su prošle zime, tokom sibirske hladnoće, nastojali da pomognu ljudima „druge rase i vere“, a koji su se nesrećnom igrom sudbine našli na subotičkoj deponiji kao „azilanti, imigranti, izbeglice“ iz dalekoistočnih zemalja, gladni i promrzli, obratili su se i Karitasu za pomoć. Tada im je odgovoreno da Karitas nema novca da pomaže i toj kategoriji, jer je obavezan da realizuje projekte za koje je dobio sredstva. Kada je lokalna samouprava „ušla u igru“, i odlučila da azilante skloni sa deponije i ekstremne hladnoće, kao humanitarni pomagači u „tom projektu“ pomenuti su i Karitas, kao uostalom i drugi među privatnim firmama i pojedincima. Na taj način mnogi od njih su prikupili poene u javnosti, mada ih je do tada bilo teško pronaći za par kilograma hleba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
