Hvala, ne treba račun za tri godine „vanrednog“ stanja

Neposredno nakon proglašenja vanrednog stanja, Vlada Srbije donela je zakonski neutemeljen tajni zaključak kojim se RFZO-u nalaže da nabavi potrebnu kovid opremu i da to uradi bez primene Zakona o javnim nabavkama.

Zahvaljujući ovom zaključku, država je mogla u direktnim razgovorima sa kompanijama da sklapa milionske ugovore ne objavljujući o tome nigde informaciju.

Tako su nabavljene maske, zaštitna oprema za lekare, respiratori, testovi, vakcine… U pojedinim takvim pregovorima navodno su učestvovali i predstavnici BIA, preneo je u ponedeljak CINS, a država je koristila svoje resurse da dopremi kupljenu opremu.

CINS je takođe objavio jedan od tajnih ugovora, vredan 64 miliona evra, koji je sklopljen na samom početku pandemije.

Ovo je samo jedan primer, ko zna koliko je bilo i za verovatno mnogo veće sume.

Kršeći sopstvene zakone, država je potrošila milione, neki tvrde milijarde, a da javnost nije saznala ni kome je novac otišao, ni po kojim kriterijumima su birane firme.

Iako su predstavnici države u više navrata obećavali da će kada sve prođe, detalji o nabavkama biti objavljeni, to se nikada nije desilo.

Najgori period pandemije je prošao, računi nisu položeni a predstavnici državnih institucija nastavili su ili da kriju informacije o kovid nabavkama ili da se pozivaju na načelo hitnosti koje im omogućava da poslove sklapaju u direktnim pregovorima umesto kroz otvorene postupke.

Zašto bi sve ovo bilo važno?

Na kraju građani Srbije su imali dovoljno respiratora, posle početnih nedostataka bilo je i zaštitne opreme, vakcine su takođe brzo nabavljene.

Šta bi se uostalom desilo kada bi nekim čudom država sutra objavila sve do jednog ugovora koji je sklopljen u poslednje tri godine?

Građani bi mogli da vide kome je novac otišao, da li je bilo sukoba interesa, da li su poslovi nameštani za uzak krug, da li je moglo jeftinije ili je preplaćeno i za koliko…

Samo što većinu građana ovo i ne zanima.

Rastrgnuti između rastuće inflacije i nemogućnosti da ispune osnovne potrebe u zdravstvenom, obrazovnom ili socijalnom sistemu, poslednje što im je na pameti jeste koliko je novca dato tokom pandemije, koja nas se uostalom već duže vremena ne tiče.

I zato nek se troši i ne pita, to su i onako samo pare građana, a građani imaju pametnija posla.