Foto: Grad Novi SadNa konferenciji za novinare, zakazanoj povodom prezentacije projekata izgradnje tri nova mosta u Novom Sadu, nisu prisustvovali ni predstavnici građana, ni struke, kažu iz Društva arhitekata Novog Sada. Javnost tako nije uspela da sazna ni imena projektanata novih novosadskih mostova, a kamoli kako se došlo do ovih rešenja i koliko su oni racionalni.
Kako kaže Ana Ferik Ivanović, predsednica DANS-a, predstavnici vlasti i učesnici u izgradnji nova tri mosta, izneli su ukratko najosnovnije podatke o dimenzijama, rasponima, pravcima, koridorima, kilometrima koji će ovom prilikom biti izgrađeni, ali niko nije čuo stav recimo, arhitekte, urbaniste, umetnika, građanina, njihovo mišljenje o izgradnji ovih, za naš grad, kapitalnih objekata.
“Naš grad se oduvek ponosio svojevrsnom, negovanom, skladnom arhitekturom, umereno koncipiranim prostorima, načinom kako se razvijao, stvarao nove prostore. Upravo ovi mostovi trebaju biti nastavak negovanja uvažavanja prostora i načina kako se ovde živi. Za potrebe izgradnje ovih mostova, bilo je neophodno raspisati međunarodni konkurs, sa precizno definisanim i osmišljenim projektnim uslovima, stručnim žirijem sačinjenim od renomiranih stručnjaka u izgradnji mostova, a sve u cilju da Novi Sad dobije najlepše, najfunkcionalnije i najmodernije mostove na ovom delu toka Dunava”, rekla je Ferik Ivanović.
Pošto stručna javnost nije uključena i dalje ostaje nejasno kako će ova tri mosta da izgledaju. Da li su sva tri mosta na isti način koncipirana, konstruktivno isprojektovana, sa istim upotrebljenim materijalima i svi u beloj boji.
Istovremeno, ostaje nejasno ko su projektanti ovih mostova i po kojim kriterijumima i uslovima su njihova rešenja izabrana i predložena za realizaciju.
“Čime projektant i izvođač garantuju da će prilikom realizacije mostova maksimalno uvažavati naseljeni prostor i prirodna staništa u koja zalaze? Ko je odlučio da je most “vizuelno atraktivan”? Da li je zaista neophodan vijadukt u produžetku Bulevara Evrope u dužini od skoro 1.5 kilometra, sa šest uzlaznih rampi, na nekih šest do osam metara od tla, pod prozorima stotina stanara koji tu sada žive i koji tek planiraju da se dosele na ovaj “autoput” u najavi”, nastavlja Ferik Ivanović.
Najava ministra Gorana Vesića da će biti postavljane zvučne barijere, koje bi trebale umanjiti buku na mostu preko Ribarca, Ferik Ivanovi pita zašto uopšte stvarati buku i dodatne saobraćajnice, ako postoje rešenja manje invazivna za prostor, ulepšana sadnjom zelenila i postavljanjem drugih vrsta urbanog mobilijara.
„Odgovore nećemo dobiti, kao što se danas moglo i videti. Prezentacija je urađena, takoreći, sve je već završeno, izmodelovano, predstavljeno, opravdano mnogim benefitima. A i zašto bi još neko želeo, eventualno da pita ili da predloži nešto? Nažalost, već duže vreme se ovako kod nas radi, sve se dešava iza zatvorenih vrata, bez informisanja, učešća, uvažavanja mišljenja građana, struke, smatrajući da su ovako predstavili projekte budućih mostova”, zaključila je predsednika DANS-a.
Ilija Tanackov, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka i nekadašnji šef Katedre za tehnologije transportno-logističkih sistema, kaže da Danas da se urbanistički planovi kod nas menjaju po potrebi, često bez racinalnog razloga. No ne treba apriori postaviti tezu kako su ovi mostovi loši.
“Most u produžetku Bulevara Evrope je ucrtan kada je grad bio dosta drugačiji, ali i sami uslovi, pa i filozofija življenja. Postavlja se pitaje da li posle toliko godina treba da se uđe u reviziju, da se dođe do drugih rešenja. Promenjeni su i sami uslovi saobraćaja. Kad je most ucrtan na saobraćajnicama smo imali fiće i stojadine, a grad je bio daleko manji. Sa druge strane, niko ne poriče da ovi mostovi mogu da obezbede saobraćajnu priostupačnost drugih prostora i da olakšaju širenje Novog Sada”, rekao je Tanackov.
Ipak graditi tri mosta bez ikakve javne rasprave, ali i tendera koji bi trebali obezdediti određene transparetnost, Tanackov objašnjava tezom da smo ušli u terminalnu fazu “svega i svačega” i da se uopšte više ništa ne kalkuliše.
“Mi ćemo doći u situaciju da imamo veliku saobraćajnu infrastrukturu koju ćemo trebati održavati, a nećemo imati odakle, niti sa čim”, zaključio je Tanackov.
Kako će izgledati tri nova mosta
Izgradnja pešačko-biciklističkog mosta preko Dunava, na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa trebalo bi da počne ove godine. Za ovaj projekat je iz ovogodišnjeg budžeta izdvojeno nešto više od četiri milijarde dinara. Rok za završetak radova je 180 dana.
Sa novosadske strane most kreće sa Sunčanog keja i dužinom od 450 metara spaja ovu novosadsku obalu sa petrovaradiskom stranom gde je tunel uz pomoć kojeg će se liftom dolaziti dikretno do same tvrđave. U pitanju je stari železnički tunel koji se koristio do Drugog svetskog rata kada je ovaj most miniran.
Most i tunel su u potpunosti prohodni za pešake i bicikliste, dok će u delu tunela biti i promotivno-izložbeni prostor posvećen istoriji Petrovaradinske tvrđave.
Pešačke staze biće široke šest metara, a biciklistička tri metra. One će biti odvojene barijerama, kako bi se osiguralo da se staze koriste za svoju namenu.
Što se materijala za izgradnju mosta tiče, konstrukcija će biti čelična, a ograde staklene. Pod za pešake će biti od drveta, dok će biciklističke staze biti od tartana.
Četvrti most, kako ga najčešće nazivaju, na produžetku Bulevara Evrope do Sremske Kamenice, treba da ima dve kolovozne trake u oba smera, dok će u delu od Ribarskog ostrva do spuštanja na bačkoj strani imati tri trake u oba smera. Predviđena je i razdelna traka sa obostranim pešačkim i biciklističkim stazama. Most bi tako trebao da bude širok do 37 metara.
Teretni saobraćaj na ovom mostu po poslednjim najavama biće zabranjen, a postaviće se i zvučne barijere kako bi se smanjio nivo buke.
Ministar građevinarstva Goran Vesić je prilikom prezentacije projekata mostova u juče Novom Sadu, naveo da nema potrebe da teretni saobraćaj ide preko četvrtog mosta.
„Što se tiče mosta u nastavku Bulevara Evrope, na njemu će biti zabranjen teretni saobraćaj. Dakle, ni Bulevarom Evrope ni budućim mostom neće ići teški saobraćaj. Nema potrebe za tim zato što ćemo imati Fruškogorski koridor i drugi most. On je morao da bude projektovan tako da može da izdrži teretni saobraćaj, jer ne možete drugačije da projektujete, ali ni jednog časa nije bila ideja da Bulevarom Evrope i mostom ide teški saobraćaj”, rekao je Vesić.
Cena ovog mosta procenjena je na 175 miliona evra. Ovaj most kada je ucrtan pre nekoliko decenija imao je naziv “obilaznica” kakav mu je i danas radni naziv, iako se sada zbog širenja grada nalazi gotovo na njegovoj sredini.
Most koji će spojiti Petrovaradin i radnu zonu Sever 4, odnosno Kać, gde će se Fruškogorski koridor spojiti sa auto-putem E-75 već se uveliko gradi. Betoniraju se elemenati stubova glavne konstrukcije mosta sa bačke strane.
To bi trebao biti peti novosadski most i njegova prava obilaznica. Po najavama investitora, Koridora Srbije, most će biti pretežno korišćen za teretni saobraćaj.
Most će biti dugačak 1.766 metara, a očekivani rok za završetak radova prema obećanju izvođača radova je kraj 2024. godine.
Na petrovaradinskoj strani treba da bude priključen na sadašnju Reljkovićevu ulicu i Karlovački put. Za teretnjake koji moraju da uđu u grad, biće izgrađena veza na sremskoj strani sa Žeželjevim mostom, duga oko 2,7 kilometara,
Sa pristupima biće dug 1,7 kilometara, sa dve kolovozne i četiri saobraćajne trake. Preko njega će ići sav teretni saobraćaj preko Dunava. Procenjeno je da trenutno na ovoj trasi saobraća dnevnom oko 900 kamiona i 10.000 drugih vozila.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
