I dalje se traga za 9.876 nestalih tokom ratova u bivšoj SFRJ, među njima oko 3.700 Srba 1Foto: Pixabay/sammisreachers Foto: Pixabay/sammisreachers

Sudbina 9.876 osoba nestalih tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, među kojima je oko 3.700 lica srpske nacionalnosti, do danas nije utvrđena što je posledica sporog procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka ali i nespremnosti vlasti zemalja regiona da otvore vojne i civilne arhive, rečeno je u Beogradu na konferenciji za novinare povodom 30. avgusta, Međunarodnog dana nestalih.

Po podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, tokom ratova 90-ih u bivšoj SFRJ nestalo je više od 35.000 osoba a od avgusta 2021. godine pronađeni su i identifikovani posmrtni ostaci 102 osobe što je kako je rečeno, tek jedan odsto svih ljudi koji se vode kao nestali.

Predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović ocenio je da rezultati regionalne saradnje u toj oblasti u prethodne dve godine „nisu zadovoljavajući“ i optužio Hrvatsku i vlasti u Prištini da „praktično“ odbijaju saradnju.

„Ako konstatujemo da je za godinu dana tek stotinak slučajeva rešeno, onda tom dinamikom niko od nas ne bi dočekao rešavanje sudbine nestalih“, naveo je Odalović.

On je kazao da Hrvatska „uporno ignoriše činjenicu“ da 36 grobnih mesta sa telima Srba, koje po njegovim rečima priznaje i sam Zagreb, još nije ekshumirano.

„Kolege iz Hrvatske već dve godine odbijaju bilo kakve sastanke. Priština godinu i po dana odbija sve naše pozive i apele da zakaže sastanak kako bi nekim porodicama nestalih dali odgovore. I tu stoji desetak i više zahteva sa lokacijama i informacijama o potencijalnim mestima sahranjivanja“, kazao je predsednik Komisije za nestala lica.

Odalović je dodao da „nema zahteva“ iz regiona po kom Beograd nije postupio.

„Po našim podacima, prošle godine je pronađeno i identifikovano šest tela kosovskih Albanaca u severnom delu Kosovske Mitrovice. 924 tela Albanaca smo našli u izmeštenim grobnicama u centralnoj Srbiji. Rekama su iz BiH i Hrvatske doplovila u Srbiju 463 tela koja su tada bila sahranjena kao NN lica da bismo potom u prisustvu predstavnika te dve zemlje ekshumirali i više od 300 identifikovali“, naveo je Odalović.

Pozvao je ostale u regionu da se „odgovorno ponašaju“ i da pokušaju da izbegnu politizaciju procesa rešavanja sudbine nestalih lica.

Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije Duško Čelić ocenio je da nedostaje institucionalna podrška države naporima porodica da reše sudbine nestalih.

„Nestale nisu zaboravile porodice, kumovi, prijatelji ali koliko naše društvo pamti tragedije hiljada porodica koje su posle ratova 90-ih našle utočište u Srbiji? Prethodnih godina beležimo napredak u pogledu kulture sećanja ali to ne znači da društvo sistematski i trajno neguje kulturu sećanja“, naveo je Čelić.

Upitao je zašto Srbija, „jedina u regionu“, nije sistematski rešila pitanja vezana za nestala lica i priznala pravo članova njihovih porodica na satisfakciju i „posebnu podršku“.

„Zašto se Dan nestalih ne obeležava uz podršku države? Koliko ljudi zna da veliku socijalnu grupu u Srbiji čine porodice prognanih koje su izgubile nekog od svojih najmilijih i tragaju za istinom o sudbini nestalih“, upitao je Čelić.

Najavio je da će Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije zatražiti „deblokadu“ rada Radne grupe za izradu nacrta zakona o nestalim licima i okončanje postupka usvajanja tog akta do kraja godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari