I diplomate umeju da zapevaju „Tamo daleko“

Verovatno bi i preksinoćno pevanje ove kultne pesme u velikoj dvorani Kolarčevog narodnog univerziteta bilo tek jedno od mnogih da za njega nije vezan kuriozitet: „Tamo daleko“ otpevali su predstavnici diplomatskog kora uz podršku Prvog beogradskog pevačkog društva.

Iako u zbiru imaju mnogo godina jer je reč o zrelim ljudima, njihovo zajedničko pevanje tek je „prohodalo“. Hor Belgrade International Singers nastao je 2012, čini ga šezdesetak pevača iz ovdašnjih ambasada, međunarodnih organizacija, tu su i članovi iz domaćih horova. Vodi ih Kanađanka Beti En Džerman. Za prethodne dve godine nastupali su i ranije, ali pevanje u „Kolarcu“ je naročito vredno pažnje: koncert je posvećen palim vojnicima svih nacija u Velikom ratu, a prihod je namenjen za kupovinu koncertnog klavira u ovoj ustanovi.

Osim što je publika mogla da čuje „Tamo daleko“ iz grla ljudi koji, ili ne znaju, ili znaju malo srpski jezik, bila je to prilika i da poslušaju strane vojničke pesme koje su nastale ili su vezane za Prvi svetski rat. Čak i one koje su pevali austrijski i nemački vojnici, sada možda prvi put posle skoro sto godina – opet u Beogradu. Ali kako su organizatori koncerta podvukli, ovaj događaj je bio posvećen vojnicima-žrtvama sa svih strana i nije imao vrednosnu konotaciju osim evociranja uspomene na stradalnike bez obzira u čijem rovu su bili.

Roman Vaščuk, ambasador Kanade u Beogradu (inače, u ambasadi te zemlje hor Belgrade International Singers održava probe), rekao je u uvodnoj reči da su pesme zapadnih vojnika iz Prvog svetskog rata, za razliku od onih srpskih, često vesele. Možda zato što su oni iluzorno verovali da posle velike vojne više neće biti sukoba ili zato što nisu kao borci iz Srbije 1915. ostali bez zemlje i države. „Zbog toga što će ubrzo uslediti još veći rat, možda te pesme danas deluju naivno“, primetio je Vaščuk.

Kanadski ambasador nije bio jedini koji je govorio. Stali su preksinoć na scenu „Kolarca“ i drugi viđeni govornici, ali kao – recitatori. Novinari su izgleda najviše očekivali od aktuelnog ministra kulture Ivana Tasovca, koji se popeo na binu i odrecitovao „Plavu grobnicu“ Milutina Bojića. „Definitivno je bolji dirigent, čak i ministar od recitatora“, primetila je jetko novinarka koja je verovatno očekivala da će ministar držati „slovo“ u maniru političara. Nije je očigledno dojmio kuriozitet da jedan srpski ministar recituje stihove.

Ona i većina predstavnika „sedme sile“ su napustili „Kolarac“ pošto je Tasovac završio recitaciju, dvoje-troje najupornijih su sačekali Majkla Davenporta, čelnika Delegacije Evropske unije u Srbiji. Ali on ni reči o evrointegracijama. Odrecitovao „“Decorum et Dulce Est“ Vilfreda Ovena, vojnika i najznačajnijeg pesnika iz Prvog svetskog rata koji je pisao na engleskom jeziku. Ambasador Austrije Johans Ajgner odrecitovao je poemu „Grodek“ Georga Trakla. Kanadski ambasador je odrecitovao „Na poljima flamanskim“ Džona Mekrea.

Dakle, preksinoć se na „Kolarcu“ čula vojnička pesma i recitacije i to od strane onih od kojih to i ne bismo baš očekivali. Zato je publika velikim aplauzom nagradila učesnike ovog događaja koji će u godini obeležavanja jednog veka od početka Prvog svetskog rata ostati zabeležen kao doprinos predstavnika diplomatskog kora u gradu na koji je sa rečnog broda „Bodrog“ ispaljen hitac koji je označio početak Velike vojne. Pevali su i recitovali potomci nekadašnjih neprijatelja. Iako celo stoleće posle, to je ipak veliko dostignuće.

Prvo beogradsko pevačko društvo

Preksinoćni koncert svojim pevanjem uveličali su članovi hora Prvo beogradsko pevačko društvo, najstarijeg pevačkog sastava u našoj zemlji. Na njihovom repertoaru su se našle kompozicije Isidora Bajića, Josifa Marinkovića, Kornelija Stankovića… Da je Društvo, koje baštini tradiciju dužu od veka i po, u dobrim rukama, maestralno je demonstrirala dirigentkinja Svetlana Vilić, čija je posvećenost dostojna prethodnika koji su prošli kroz PDPD, kao što su Stevan Mokranjac, Stanković, Marinković.