I druge vakcine delom štite od kovida

Autori su takođe naveli da i oni koji se zaraze korona virusom, a prethodno su dobili vakcinu protiv gripa češće lakše prođu kroz bolest kovid 19, za razliku od nevakcinisanih pacijenata protiv gripa.

Studija je obuhvatila 27.201 pacijenta, čiji su se podaci nalazili u zdravstvenom sistemu Mičigena, i koji su testirani na korona virus u periodu od februara do jula 2020. godine.

Upoređujući pacijente koji su bili negativni na testu sa onima koji su bili pozitivnu, autori su zaključili da su pacijenti koji su prethodno tokom 2019. vakcinisani protiv gripa imali značajno manje šanse da dobiju pozitivan rezultat na korona virus.

Takođe vakcinisani protiv gripa, u poređenju sa nevakcinisanima, u manjem broju slučajeva su završavali na respiratorima, i u proseku su kraće boravili u bolnici.

Autori primećuju da se ove razlike mogu objasniti na nekoliko načina.

Prvo moguće je pretpostaviti da je grupa vakcinisanih protiv gripa istovremeno i grupa ljudi koja je bila sklonija da poštuje epidemiološke mere, pa samim tim i ređe dolazila u priliku da se zarazi korona virusom.

Međutim, drugo moguće objašnjenje jeste da iza svega svoji takozvani obučeni (trenirani) imunitet, odnosno da vakcina pokreće adaptivni imuni odgovor koji se može aktivirati u susretu sa nespecifičnim antigenom.

Takav princip primećen je u slučaju BCG vakcine, za koju je pokazano da može štiti od malarije i žute groznice.

Autori studije takođe navode da se u prethodnom periodu pojavila I pretpostavka da BCG vakcina umanjuje šanse da se osoba zarazi korona virusom, kao i da je primećeno ređe inficiranje sars-cov-2 virusom među osobama koji su u skorije vreme primile niz vakcina – od MMR do Hepatitis B vakcine.

– Čak i ako je direktna veza između prevencije kovida 19 i vakcine protiv gripa minimalna, vakcinacija (protiv gripa) sačuvaće zdravstvene resurse kroz smanjenje broja pacijenta sa simptomima virusne infekcije za koje je potrebno utvrditi da li su oboleli od kovid 19, kao i pacijenata kojima je potrebna hospitalizacija zbog komplikacija povezanih za gripom. Edukacija pacijenata i raširena promocija vakcine protiv gripa stoga su neophodne kako bi se proširio obuhvat vakcinacijom protiv gripa i smanjimo teret i kovida 19 i gripa, naveli su autori istraživanja.

Podaci o broju osoba koje su u Srbiji primile vakcinu protiv gripa prošle godine još nisu objavljeni. Međutim, kako su epidemiolozi isticali, ove sezone gripa gotovo da nije ni bilo, verovatno zbog postojećih epidemioloških mera, ali i činjenice da je 2020. postojao veliki odziv građana da prime vakcinu.

Gotovo 300.00 vakcinisano 2019.

Inače, tokom 2019, prema podacima Instituta Batut, vakcinu protiv gripa u Srbiji je primilo 294.225 osoba – od čega najviše je bilo onih koji su vakcinisani zbog kliničkih indikacija (osobe sa hroničnim bolestima, stari) – 255.621, a drugu veliku grupu čine zdravstveni radnici, među kojima je njih 22.668 primilo vakcinu protiv gripa.