I drugi instituti mogu da prođu kao Jaroslav Černi

Pored toga što je postalo sve izvesnije da će pet instituta iz nadležnosti Ministarstva prosvete preći u ruke Ministarstva privrede, što dalje otvara pitanje njihove budućnosti, u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP) deo zaposlenih javno je iskazao nezadovoljstvo zbog načina izbora novog direktora istakavši da se plaši da bi njihova ustanova mogla biti privatizovana.

U oba slučaja istraživači se pribojavaju da bi naučnoistraživačke ustanove mogle lako biti privatizovane, kao što je to uostalom učinjeno i sa Institutom za vodoprivredu Jaroslav Černi.

Predsednik Zajednice instituta Srbije dr Duško Blagojević u razgovoru za Danas o ovim događajima kaže da dok o dešavanjima u INEP-u može da iznese samo svoje lično mišljenje, o planovima za pet instituta koji treba da pređu u nadležnost Ministarstva privrede zajednica je iskazala svoj stav.

Taj stav ukratko glasi da pet naučnoistraživačkih ustanova treba da ostanu pod okriljem Ministarstva prosvete i Zakona o nauci. On je obrazložen u dopisima koji su krajem prošle godine upućeni Vladi, i ministarstvima prosvete i privrede.

Prelazak pet naučnoistraživačkih ustanova (Instituta Mihajlo Pupin, Elektrotehničkog instituta Nikola Tesla, Instituta IMS, Rudarskog instituta, i Lola instituta) u nadležnost Ministarstva privrede predviđen je Strategijom državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu republike, uz akcioni plan. Kako je ranije pisala Nova ekonomija, ova strategija ukratko predviđa da država odluči šta želi od državnih preduzeća, a da ona koja ne ispunjavaju željene ciljeve privatizuje.

– Zajednica instituta tražila je da se pet instituta koji su u državnom vlasništvu izuzmu iz Strategije državnog vlasništva, koja između ostalog predviđa da ove ustanove pređu u nadležnost Ministarstva privrede. Naš zahtev je da se sve što se radi sa institutima radi u skladu sa Zakonom o nauci, koji predviđa da status instituta može da se menja samo ako se za njega napravi strateški akcioni plan koji treba da izradi Ministarstvo prosvete dok Nacionalni savet za nauku treba da da svoje mišljenje. Svi instituti koji su akreditovani kao naučnoistraživačke organizacije treba da budu pod ingerencijom Ministarstva prosvete i Zakona o nauci. Postoji procedura kako bi se neki institut reorganizovao, prodao ili bilo šta drugo koja podrazumeva naučnu opravdanost njegovog postojanja i strateško mesto u Srbiji i odgovor na pitanje koje to naučne i društvene ciljeve institut nije ispunio da bi bio privatizovan – navodi dr Blagojević.

Postupak koji sagovornik Danasa pominje prilikom privatizacije, nije primenjeni tokom prodaje Instituta Jaroslav Černi, odnosno Zakon je naširoko zaobiđen, što stvara sumnju da slična sudbina može zadesiti i druge ustanove.

– Prilikom privatizacije Instituta Jaroslav Černi prvenstveno nisu objašnjeni razlozi zašto se država odriče instituta koji se bavi strateškim resursom Srbije (vode) i prodaje ga. Zašto zaobilazi Zakon o nauci i istraživanjima i širu diskusiju koju zakon predviđa? Upravo zbog Instituta Jaroslav Černi i načina na koji je „privatizacija“ (prodaja) sprovedena ništa ne garantuje ni ostalim institutima da sa njihovom privatizacijom ne bi bio isti slučaj. To je unelo sumnju i podozrenje kod istraživača da privatizaciju prate dobre namere. Članovi Zakona o nauci koji se tiču privatizacije su upravo pisani da bi sprečila samovolja prilikom privatizacije instituta i da bi se dalo jasno objašnjenje zašto se neki institute (posebno ako se bavi strateškim resursom ove zemlje) privatizuje – navodi dr Blagojević.

Vraćajući se na institute koji mogu preći u ruke Ministarstva privrede, on objašnjava da ove ustanove rade važne poslove za državu, uključujući i one koji se odnose na bezbednost i odbranu, te da treba da ostanu istraživačko razvojni instituti, čiji je primarni cilj primena nauke u društvu i privredi.

– Stvari koje su strateški interes Srbije treba da budu predmet istraživanja naše nauke i naših istraživača i državnih instituta. I treba da budu podržani jer predstavljaju privredni i ljudski resursi za razvoj države – naglašava dr Blagojević.

Upitan da li prelazak pet instituta pod ingerenciju Ministarstva privrede otvara prostor za njihovu lakšu privatizaciju, on odgovara potvrdno.

– Otvara se prostor za lakšu privatizaciju, jer se preskače procedura definisana Zakonom o nauci u kojoj se mora jasno reći zašto se država odriče svog instituta i koji je državni interes njegove prodaje – podseća Blagojević.

A da bi se nezavisno od zakona država mogla odreći i Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) briga je jednog dela zaposlenih u ovoj ustanovi. Oni su krajem prošle godine istakli da intervencije Ministarstva prosvete tokom procesa za izbor novog direktora mogu biti uvod u privatizaciju ustanove.

Te intervencije su podrazumevale promenu uslova konkursa, tako da sadašnji konkurs sadrži manje uslova za direktorsko mesto, ali i raspuštanje Upravnog odbora pre nego što je ovo telo dobilo priliku da se izjasni o kandidatima. Iz Ministarstva prosvete rekli su za Danas da su tražili promenu konkursa jer je bio u suprotnosti sa propisima kao i da je to razlog zašto je i raspušten UO, te da se ne planira privatizacija ove ustanove.

Iz INEP-a pak tvrde da su postupali isključivo u skladu sa zakonom.
Upitan o ovim dešavanjima, te da li strah od privatizacije dela zaposlenih u INEP-u opravdan, predsednik Zajednice instituta Srbije navodi da njegova organizacija objedinjuje institute u celini i da se nikada nije mešala u unutrašnje izbore i stvari pojedinačnih instituta.

– Ono što zajednica uvek čini jeste da upozorava na poštovanje zakonitosti, i da se postupa pod okriljem Ministarstva prosvete i Nacionalnog saveta za nauku. Zaposleni najbolje znaju kome daju podršku i za koga se opredeljuju, jer dobro poznaju kandidate ukoliko dolaze iz njihovog instituta. Strah je opravdan ako se ne poštuje mišljenje njihovog naučnog veća i menja upravni odbor u toku konkursa, posebno ako konkurs nije u suprotnosti sa zakonom. Generalno, moj stav je da institute treba da vode naučno visoko kompetentni istraživači za oblast kojom se bave jer najbolje poznaju samu suštinu naučnog rada, kome instituti treba da budu posvećeni – kaže Blagojević.

Zakonitost procesa

Odgovarajući na pitanje da li je dosadašnji tok za izbora direktora u INEP-u bio u skladu sa zakonom, dr Duško Blagojević navodi da Zajednica instituta nije donela svoj stav o ovom slučaju tako da može da iznese samo svoje mišljenje. „A moje lično mišljenje je da je problematično raspuštanje Upravnog odbora u toku izbora za direktora. Pravo je Ministarstva da promeni Upravni odbor, mogu to da učine čak i bez obrazloženja. Međutim u ovom slučaju imamo dva kandidata od kojih jedan ima podršku zaposlenih drugi nema. Onaj koji ima podršku zaposlenih, odnosno naučnog veća koje čine najeminentniji ljudi u tom institutu kompetentni da ocenjuju kvalifikovanost kandidata, trebalo bi da ima i podršku Ministarstva“, navodi Blagojević.