I genijalni Šekspir je grešio 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Jedan engleski književni časopis donosi od uglednog književnog kritičara Edvarada S. Launinga zanimljiv članak pod naslovom “I geniji ponekad greše…”

I genijalni Šekspir je grešio 2Tu se govori o velikom dramskom piscu i pesniku Engleske Šekspiru, kojim se ne samo Englezi, nego i ceo kulturni svet ponosi kao jednim od najvećih pesnika svih vremena, piše list Pravda pre 80 godina.

I pomalo malicioni engleski kritičar nije žalio truda da mesecima proučava sva Šekspirova dela i pronalazi u njima greške, koje je veliki pesnik genijalnih sposobnosti činio verovatno omaškom, za ljubav pesničke lepote i zanimljivosti svojih drama i tragedija.

Edvard S. Launing, između ostalog, navodi i ovo:
– “U drugom činu, prvoj pojavi u Šekspirovoj tragediji “Kralj Jovan” nalazi se ova kraljeva izjava: “Okreni te topovske cevi prema prkosnoj trvrđavi…” U doba kad je kralj Jovan živeo, nisu još postojali topovi. Prve topove su, kao što je poznato, upotrebljavali Turci krajem 14. veka.

– Izvod iz “Julija Cezara”:

“Brut: Pst. Koliko može biti sati?

Kasije: Časovnik je otkucao tri.”

Časovnik u doba Julija Cezara nije mogao da otkucava, jer su časovnici sa otkucavanjem tek nekoliko vekova kasnije pronađeni.

– “Samo neka mi se on približi na domak pištolja!…” kaže Šekspirov junak Talierd u “Periklu”.

Zbog ovakve omaške, Šekspir bi u školi sigurno dobio dvojku. Pištolj je pronađen tek 2.000 godina posle Perikla.

– Oliver u komediji “Kako vam se sviđa…” kaže i ovo: “U senci žbuna ležala je lavica.”

Ta scena se odigrava u Ardenima, u Francuskoj, a ni tada ni danas, kako znamo, lavice i lavovi ne leže po senkama žbunova i drveća u francuskim šumama.

– Najkrupnija Šekspirova greška se nalazi u njegovoj tragediji “Antonije i Kleopatra”.

Antonije u toj pojavi kaže jednom prijatelju: “Pusti to! Hajdemo da odigramo partiju bilijara!”

Kleopatra i Antonije živeli su u starom veku, a bilijar je u Francuskoj pronađen oko 1430. godine.

– Još jedna velika hronološka omaška Šekspirova. U komadu “Henrih Četvrti”, radnja se dešava 1430. godine. Šekspirov junak Ked kaže u toj seni: “Zaveo si u modu štamparsku veštinu!”

Tu se veliki engleski dramski pisac malo prebacio. Gutemberg je prvu svoju štamparsku mašinu pustio da radi tek 1450 godine”.

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

List Vreme piše o Japanskoj mašinskoj pušci, koja izbacuje 10.000 metaka po minutu.I genijalni Šekspir je grešio 3

Japanci su sad pronašli nove mašinske puške, koje će biti u stanju, da na principu centrifugalne sile izbace po 10.000 metaka po minutu.

Takva puška nije potpuno nov pronalazak.

Još 1920. godine jedan američki inženjer patentirao je mašinsku pušku na pirncipu centrifugalne sile, ali samo sa jednom malom razlikom.

Dok je njegova puška mogla da izbacuje samo 1.200 metaka u minuti i dok je ta puška izazivala daleko jaču detonaciju nego obične mašinske, dotle ove japanske izbacuju skoro deset puta više bez ikakvog šuma.

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari