I ja bih voleo da utičem na liturgije

– Kao mlad nisam razmišljao o politici, ali, to mogu da potvrde i moji nastavnici, puno sam pričao, i to neprestano. I dan-danas mnogo pričam, naravno to nije najbolje u svim situacijama. Kao mlad bio sam predsednik razreda, i u osnovnoj, i u srednjoj školi, bio sam i član i predsednik učeničke zajednice čak i na fakultetu. Mene bi uvek izabrali. Možda zbog toga što sam bio najglasniji, ili taj koji je uvek smeo da pita, ili da se suprotstavi profesorima i profesoricama, opisuje Fremond početke buđenja zanimanja za politiku.

Član je SVM od 2000. godine i osnivač Omladinskog foruma te stranke 2006. godine. Rođen je u Bačkoj Topoli, odrasta u selu Pačir. Potiče iz obične, prosečne porodice. „Naša ulica je jedna od najlepših u Pačiru, široka, s puno drveća, dobrih komšija. Zbog toga što sam Mađar nisam se osećao ugroženim devedesetih, ali mogu vam navesti neke primere kad su mi drugovi bili žrtve nacionalne netrpeljivosti. Uglavnom to su starije osobe koje su maltretirale mlađe. U Pačiru je škola dvojezična, zajedno školu pohađaju đaci i dan-danas, zajedno slave i katolički i pravoslavni Božić, Svetog Savu, a naravno i Uskrse. Deca zajedno organizuju žurke za Dan zaljubljenih. Naravno, kad se zaljube ne gledaju nacionalnu pripadnost“, opisuje Fremond sećanja na detinjstvo.

Mladi poslanik SVM smatra da je Srbija trenutno dalje od EU nego što je bila 5. oktobra 2000. godine. „Koalicija je takva kakva jeste, s SPS-om, a Vladu podržavamo samo zbog toga što joj je prioritet približavanje EU. Ako je ova koalicija spremna da usvaja zakone koji su potrebni za evropeizaciju, mi poslanici mađarske nacionalne zajednice, čija je matična država veću EU, moramo da je podržimo“, kaže Fremond.

Njegova majka je knjigovođa, otac kontrolor, najpre u ispitnoj stanici u Severu u Bajmoku, a trenutno u jednoj svetskoj firmi u inostranstvu, a brat moler, zaposlen u građevinskoj firmi. Fremondova porodica živela je teško, ali, kako ističe, „pošteno kao i mnogi na selu“. Nakon završetka Srednje poljoprivredne škole u Bačkoj Topoli, želeo je da upiše veterinu ali, pošto roditelji nisu bili u situaciji da finansiraju školovanje u Novom Sadu, ili u Beogradu, odlučuje da upiše Učiteljski fakultet u Somboru.

– Moje mišljenje je da svako ima pravo na svoj stav, pa i crkve. Što se tiče uticaja, i ja bi voleo da utičem na to kad se održava liturgija. Kad Skupština o tome odluči, onda treba i crkva da odluči o usvajanju Statuta i ostalih zakona. Svako ima svoj posao. Kažem još jednom, svako ima pravo da kaže svoje mišljenje i da obrazloži, ali bolje da se ne meša u dešavanja parlamenta. Treba da ih saslušamo, ali to ne znači da treba i da parlament radi po njihovom mišljenju, zaključuje Fremond.

Za sladoled nema sezone

– Moja devojka i ja nemamo decu, ali planiramo bar troje. Voleo bih da imam što veću porodicu. Devojka mi je vrlo talentovana, mlada, radi kao profesorica nemačkog jezika, i istovremeno završava studije na fakultetu. Vrlo je precizna, ima puno energije, nikad se ne predaje, priča Arpad Fremond. Od kada je postao poslanik, kaže da se ugojio najmanje 15 kilograma i zbog toga svakog dana posećuje teretanu. Voli da pije belo vino, nije pušač, a od slatkiša jede samo sladoled, i to preko zime. „Za sladoled meni nema sezone“, kaže.