I kralj je davao 10 dukata za bure

Nije dokazano da je zaista istina u vinu, ili bar ne samo u vinu, ali je sasvim sigurno da je ovo božansko piće uveseljavalo i nadahnjivalo čovečanstvo najmanje osam hiljada godina unazad. Baš onako kako to čine Vrščani čitave protekle nedelje u svom gradu podno Vršačkih planina. U gradu u kojem se vekovima ukrštaju vetrovi ukrštaju se i vina. Uz ružu vetrova stvorila se, u ovoj pitomoj ravnici, i ruža najlepših vinskih bukea u ovom delu Evrope.
Nimalo pretenciozno, Vrščani to dobro znaju i već 50 godina unazad, u danima berbe, s prvim naznakama jeseni, dva dana zaredom proslavljaju svoj „Grožđenbal“. A ove godine jubilarno, čitavih nedelju dana. Na gostoprimljiv poziv vršačkih farmaceuta iz Hemofarma krenusmo i mi put Vršca.
Na osamdesetom kilometru od Beograda, za svega sat vremena vožnje, u podnožju Vršačkih planina, na rubu Panonske nizije, stigosmo u srpsku prestonicu grožđa i vina.
Sedište Hemofarma, najveće farmaceutske kuće na Balkanu, na samom je ulasku u grad i tu nas naši domaćini povedoše na otvaranje izložbe „Omaž Paji Jovanoviću“, slikaru na koga su Vrščani izuzetno ponosni i osetljivi. U samom izložbenom holu dočekala nas je dama širokog osmeha, ona s kojom novinari imaju najviše posla – Gordana Lazić Velovan, direktorka PR centra Hemofarma.

Na srpskoj trpezi manje vina

U Srbiji se najviše spravljaju stona vina i to preko 60 odsto od ukupne proizvodnje. Kvalitetnih vina ima oko 20 odsto, dok vrhunska vina zauzimaju manje od 15 odsto ukupne proizvodnje. Uzimajući u obzir samo crna vina, procenti su tek donekle bolji u korist kvalitetnijih vina. Što se tiče odnosa belih i crnih vina taj procenat se kreće oko 64 prema 36 odsto u korist belih. Ipak, u Srbiji, zemlji s veoma dugom tradicijom vinarstva, poražavajuće je da se s nekadašnjih 20 litara po glavi stanovnika godišnje sada popije svega četiri do pet litara. Francuzi bolje neguju svoju vinarsku tradiciju, popiju 58 litara godišnje po glavi stanovnika, a Italijani 53 litra.

– Izložbeni prostor Hemofarma funkcioniše već 15 godina. Sada su ga ispunile slike autora koji se svojim umećem oslanjaju na ono što je Paja iznedrio. To su Vasa Dolovački, Vladimir Dunjić, Milan Tucović i Tomislav Suhecki. Izložba jeste otvorena u sklopu obeležavanja jubilarnih dana berbe grožđa, ali i povodom 50 godina od smrti našeg velikog slikara Paje Jovanovića – kaže PR ove velike farmaceutske kuće. A onda, uz još topliji osmeh, pa skoro u dahu, izgovorila je naredbu (pardon, molbu) da spakujemo beležnice i pođemo zajedno na ulice Vršca, tamo do Trga, gde se proslavlja „Grožđenbal“.

Nastajanje

Vino se dobija alkoholnim vrenjem grožđa. Jedinjenja koja vinu daju karakterističan ukus su odmah ispod ljuske grozdova. Osnovni proces u dobijanju vina je da se šećer grožđa pomoću kvasca prevede u alkohol, tj. proces vrenja ili fermentacije. Osim šećera, u grožđu ima i kiselina koje su veoma bitne za ukus vina. Koža grozdova i semenke sadrže tanine, jedinjenja oporog ukusa koja su, zapravo, prirodni konzervansi i omogućavaju starenje vina, njegovo sazrevanje, ali ne i njegovu kvarljivost. Na površini zrna su ćelije kvasca, ali ta količina obično nije dovoljna da se napravi vino – u toku proizvodnje kvasac se dodaje. Crno i belo vino dobijaju se na isti način. Boja crnog potiče od kožice crnog grožđa, što znači da se i od crnog grožđa može dobiti belo vino, samo je potrebno presovanjem grozdova ukloniti kožicu pre fermentacije. Na kraju procesa fermentacije ćelije kvasca su mrtve. One postepeno padaju na dno i formiraju sediment. Kvalitetno vino se prečišćava, tako da se sediment ukloni pretakanjem vina da talog ostane na dnu bureta.

Vinu se često naknadno popravlja ukus. U krajevima u kojima nema dovoljno sunčanih dana vinu se dodaje šećer, zbog čega je slabije nego što bi bilo s prirodnim šećerom. U toplijim predelima, naročito u Australiji, ukus vina popravlja se acidifikacijom, tj. dodavanjem vinske kiseline.

I zaista, tamo kao da je čitav Banat došao na ulice Vršca. Jedni šetaju, drugi žure, treći se guraju… Ali svi se osmehuju. Gradski Trg sa svih strana okružen tezgama s raznim đakonijama. Roštilji, dim, muzika, ringišpili, liciderska srca, odeća ukrašena ručnim vezom, razni predmeti sa etno motivima starog Banata, pa opet jagnjeće, praseće i opet dim, sladoledi, bombone, gužva, muzika… A vino? Rekoše nam: „Pravo, pored stare autobuske stanice, pa sa strane, i odmah levo“. I nađosmo. Nekoliko štandova prepunih flaširanog vina, grožđa, rakije, ali i osmeha i rumenih obraza… Odabrasmo najinteresantniji štand – ogromno hrastovo bure isečeno na pola, ukrašeno granama vinove loze i zrelim grozdovima…“. Ako ne uzmete od svakog po flašu kajaćete se, a ako uzmete samo po flašu opet ćete se kajati“, čuje se iza bureta veseli glas. Tek tada videsmo gde izviruju između izloženih buteljki dva tamna, vesela oka. Čiča se uspravi, sedokos ali plećat, još u snazi. – Ja sam čiča Vasa, vidim da niste odavde. Evo, ovo da vam preporučim – nasmeši se i dohvati flašu helvecije, berba 2005. Cena 130 dinara. Onda spazismo šardone po istoj ceni, a potom i muskat otonel, za samo 30 dinara skuplji… Daj čiča Vaso karton od svakog. A on sa zadovoljstvom otvara kutije, pakuje flaše i naravno hvali i Vršac i vino.

Ukus

Ukus vina čine mnoga jedinjenja, a ona koja nam stvaraju posebna osećanja su tanin, alkohol, šećer, aroma, voće, botritis, hrastovina i kiselost. Tanin je opora supstanca koju sadrže koža i semenke. Prepoznaje se po braon boji koja nastaje na rasečenoj jabuci ostavljenoj na vazduhu. Tanin je prirodni konzervans i omogućava da vino stoji 10, pa i 20 godina. Vino poreklom iz hladnijih krajeva ima oko sedam odsto alkohola, a ono iz toplijih i do 14. Količina šećera čini vina suvim, polusuvim, ili slatkim. Tako da ona s najmanje šećera spadaju u suva vina. Aroma vina je veoma bitna, jer ono uvek podseća na neko voće ili čokoladu, duvanski dim i slično. Od varijeteta grožđa zavisi kakvo će vino biti.

Botritis je plemenita plesan koja se, na veliku žalost vinogradara, javlja samo na nekoliko mesta na svetu svake godine. Hrastovina vinu daje poseban ukus, pa mnoga vina sazrevaju ili se fermentišu u buradima od hrastovog drveta. Kiselost je ono što čuva svežinu ukusa svakog vina.

– Naše ti je vino najbolje. Svi se vrate po još. Nije kralj Vladislav badava davao 10 dukata za bure našeg vina. I nekako baš ovi dukati zazveckaše i počesmo nesvakidašnju priču – priča.
– Vršačko vinogorje bilo je najveće u Ugarskoj, a neki kažu i u Evropi. Imalo je 17 jutara u lozi, a 1875. godine bila je rekordna berba – milion akova vina. Kažu da su te godine Vrščani uvozili žito da se prehrane, toliko je grožđe rodilo. Sad Vršački vinogradi imaju plantaže na 2.000 hektara i zbog toga smo najveći u Srbiji. Nekad smo mi dirigovali cenu vina u svetu, jer smo najviše proizvodili. Marija Terezija isušila nam močvare i od toga je postala ogromna plodna zemlja za grožđe. Pravilo se 257 sorti vinove loze i 120 vrsta vina. Još uvek imamo tri najveća podruma u Evropi. Ali, vidiš, nije Vršac poznat samo po vinu. Vršac je jedan od najstarijih gradova u Banatu, od 365 dana u godini 350 duvaju vetrovi. Zbog toga imamo čist grad. Ali imamo i pesnike, i slikare… Imamo sport, lekove, vino… Taj ti se Paja, slikar, pa i Vasko Popa, obojica su stasavali na dobrom, vršačkom vinu… Po tome smo poznati – završi priču čiča Vasa.
Pođosmo dalje, duž trga, do centralnog dela gde je postavljena velika bina na kojoj se svakog dana i večeri „Grožđenbala“ održavaju nastupi raznih muzičkih izvođača, druženja s pesnicima, koncerti tamburaških orkestara… Baš na toj bini pevao je Zvonko Bogdan. Okupljeni Vrščani i njihovi gosti, u to prijatno banatsko predvečerje. očekivali su nastup Garavog sokaka. Maštoviti Vrščani smislili su za ovogodišnji jubilej „pilotsko krštenje“ za posetioce – samostalno upravljanje avionom na bezbednoj visini, na aerodromu pilotske akademije JAT u ovom gradu. Domaćini kažu ove godine iz aviona je bacano grožđe, u slavu vina, kao dar s neba.