I Kristijan Golubović na onlajn času

Skučeni stanovi, kuhinje, trpezarije i spavaće sobe pretvorene u onlajn učionice, neadekvatna tehnička oprema i internet, pa još uz školsku decu i supružnike koji takođe rade od kuće – uobičajene su teškoće sa kojima se suočava veliki broj prosvetnih radnika. Neki od njih podelili su svoja iskustva uz molbu da budu anonimni.

– Nikome nije lako. Ja časove držim u dnevnom boravku, pa je mojim roditeljima zabranjeno da se kreću po kući i prave buku, takođe i da pričaju telefonom, a to nekad traje satima. Ali zato u kadru svojih đaka viđam mame koje peglaju ili kuvaju ručak, u pozadini se često čuje buka iz kuhinje koju ja u šali zovem „žurka sa sudovima“. Redovno se događa da čas prekidaju mlađa braća i sestre. Onda nastane gurkanje, svađa i svi moramo da sačekamo da se situacija smiri da bismo nastavili da radimo. Mnoga deca imaju kućne ljubimce, od kojih su jedino mačke nemi posmatrači onlajn nastave. Najteže mi je da nadglasam papagaje jer se čuju i iz susedne prostorije – priča nam nastavnica nemačkog.

Kućni ljubimci zahtevaju redovnu šetnju, a za nju su zaduženi upravo đaci, neretko tokom onlajn časova. Nastavnici kažu da je takođe česta pojava da deca napuste čas jer ih porodica čeka da ručaju, nekima babe sufliraju da požure da se jelo ne ohladi, neki tvrde da ih roditelji šalju u prodavnicu pa zbog toga moraju da se „odjave“, srednjoškolci pak žure u teretanu.

Onlajn nastava se ponekad prati iz parkića ili autobusa, a odlazak na skijanje usred školske godine je takođe postao uobičajena pojava.

– Ja sam imao slučaj da je učenik „uveo“ druga koji se prijavio pod imenom Kristijan Golubović i ometao je onlajn čas puštajući glasnu muziku. Kad je ispitivanje, đacima redovno ne rade kamere i mikrofoni. Dešavalo mi se usred ispitivanja da učenik zaćuti, verovatno da bi delovalo da ima tehničkih problema, a onda se jednostavno izgubi. Nisam insistirao da odgovaraju uz upaljenu kameru, ako kažu da ne radi, ali u pozadini čujem da neko suflira ili da stižu poruke na mobilni telefon. I kada na kraju kažem da je to ocena za učenika i njegovog pomagača, niko ne poriče da to nije tačno – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

I njegova koleginica Ana Dimitrijević, potpredsednica FBG, potvrđuje da su „tehnički problemi“ prisutni baš kad treba da se odgovara.

– Kada na početku pitam ko ima tehničkih problema da bih takve učenike pozvala u školu da odgovaraju, nema ih niko. Kad dođe taj čas, kamere i mikrofoni ne rade. Desi se da učenik kaže da neće prisustvovati času jer tog dana popravljaju internet u zgradi, što realno može da se desi. Oni mogu da nađu izgovor svaki put kad treba da odgovaraju, ali vi ne možete to da proverite. Zbog toga se osećate nemoćno. Uz svu dobru volju ne možete da imate beskrajno poverenje u njih, jer u 90 odsto slučajeva đaci koriste priliku da izbegnu obaveze. To je prirodno, i mi nastavnici smo bili đaci, sve razumemo, ali deca ne shvataju da će posledice ovakvog načina rada biti ogromne – ističe Dimitrijević.

Ona dodaje da se nastavnici osećaju loše ako posumnjaju u nekog učenika da ne govori istinu, a zaista ima tehničkih problema da prati nastavu.

– Dešava se da je učenik „prijavljen“ da je na času, a kad ga tri puta prozovem, ne odaziva se pa upišem da nije prisustvovao. Onda vam on pošalje mejl da je imao problem jer nije mogao da se „uključi“ i kaže da je tu. I kome da verujete, kaže Dimitrijević.

Aleksandar Markov dodaje da je i sam imao problem da je mikrofon prestao da radi nasred časa pa se snašao tako što je učenicima dao da urade Gugl test. S druge strane, uobičajena je pojava da nastavnik završi čas, a u „mitingu“ ostane po nekoliko đaka, koji očigledno nastavu nisu pratili, pa nisu ni čuli da je kraj.

Na pitanje da li ima problema u organizacionom smislu Ana Dimitrijević nam slikovito odgovara:

– Moja ćerka je student i često ima onlajn predavanja u isto vreme kad ja držim časove, pa suprug poslovne razgovore mora da vodi u kupatilu. Pošto ja sedim u trpezariji, dešava se da mi ćerka znakovnim jezikom postavlja pitanje da li može da uđe da bi uzela nešto iz frižidera – kaže naša sagovornica.

Kada smo nedavno u telefonskom razgovoru sa Dušanom Kokotom, predsednikom Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, zatražili da nam pročita šta tačno piše u zahtevu za izmenu Uredbe o koeficijentima, odgovorio je da nije u prilici pošto priča na terasi jer mu dete ima onlajn čas. Na to je novinarka Danasa odgovorila da iz istog razloga sa njim razgovara iz kupatila. Odatle su zabeležena i sva iskustva izneta u ovom tekstu.

„Krivine“ hvataju i nastavnici

Naši sagovornici ističu da „krivine“ u ovoj situaciji ne hvataju samo đaci već i neki nastavnici. Navode slučaj da su se u jednoj školi roditelji žalili da su zahtevi kod nekih profesora preniski i da deca ne rade dovoljno, a s druge strane, kako kažu, od nadležnih stižu poruke da nastavnici ne budu prezahtevni jer će roditelji da se bune. Smatraju da je ogromna odgovornost na nastavnicima srpskog jezika i matematike zbog polaganja mature i napominju da su oni pod neverovatnim pritiskom jer će prvi biti „na tapetu“ ako rezultati ne budu dobri.

Kad roditelji ogovaraju

– Bilo je slučajeva kad deca zaborave da se „mjutuju“ pa nastavnici čuju opaske roditelja na njihov račun. Čujemo i psovke, zbog čega je deci neprijatno, a nekad smo svedoci da se roditelji svađaju. To su vrlo nezgodne situacije. Jednoj koleginici se majka pojavila na ekranu i pred celim razredom joj „očitala bukvicu“ da ne zna da predaje, jer da zna, njeno dete ne bi imalo dvojku – prepričava nam svoja i iskustva svojih kolega profesorka jedne beogradske škole.

Od jutra do sutra

Nedostatak opreme, nastavnih sredstava i učila za pravu onlajn nastavu, jedan je od najvećih problema koje je donelo obrazovanje na daljinu, pokazalo je istraživanje portala Nova ekonomija.

Primedbe na dužinu trajanja radnog dana, organizaciju i kvalitet nastave, preopterećenost obavezama iznose podjednako i prosvetni radnici i roditelji, koji su saglasni da je rad od kuće u uslovima pandemije virusa korona izazvao i brojne zdravstvene probleme. Držanje nastave u kućnim uslovima za nastavnike je, pre svega, značilo trošenje ličnih resursa: „Tražilo se da časovi budu uživo, a niko ne pita koliko košta internet. Sve sam sama finansirala.“

Prosvetari ukazuju da nisu svi đaci imali uslove da prate onlajn nastavu, pa su za njih morali da pripremaju štampane materijale, a to im je oduzimalo mnogo vremena. Kao lošu stranu onlajn nastave vide to što nisu imali lični kontakt sa učenicima, da je đake teško motivisati i u redovnim okolnostima, a kamoli u vanrednim, te da nisu imali povratnu informaciju da li su i u kojoj meri učenici razumeli prezentovano gradivo.

Ubedljivo najviše primedbi prosvetni radnici su imali na nepoštovanje njihovog radnog vremena. Radni dan im je trajao od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati, pa su porodica i privatni život bili u drugom planu. Nastavnici negoduju što „roditelji i učenici smatraju da smo im 24 sata dnevno na raspolaganju“, što su „pitanja stizala u pola noći“, što „stalno neko nešto pita“. Pojedini „nisu imali vremena ni da dišu“, a nekima se činilo „kao da je nastava trajala po 24 časa“.

Mnogim đacima školovanje na daljinu je bila prilika za prepisivanje, a školske obaveze su, prema tvrdnjama nastavnika, neretko na sebe preuzimali članovi porodice: „Teško mi je padalo to što su roditelji radili zadatke i pisali sastave. Teško mi je padalo da vidim kako učenici olako prisvajaju tuđe radove. Ne zaziru od plagiranja“; „Domaće zadatke su radili roditelji, na jednoj usmenoj proveri uhvatila sam dedu koji šapuće“, neki su od komentara nastavnika.