„I mi i kuće smo crveni, ovo je kao u Černobilju“

Ova „crvena kiša“ najverovatnije dolazi od čeličane Železare Smederevo, a najviše „pada“ u delu naselja Radinac (Sedmi reon), koji se nalazi s leve strane Smedereva, i koji broji pedesetak domaćinstava.

U aprilu 2016. godine Vlada Srbije i kineska kompanija Hestil potpisali su kupoprodajni ugovor za železaru, kojim je ova kompanija preuzela 98 imovinskih celina Železare za 46 miliona evra, očito bez ikakvih obaveza o zaštiti životne sredine i brige o industrijskom otpadu. Vlada Srbije ponovo je sklopila, za poreske obaveznike, netransparentan ugovor. Gubici iz prethodnog perioda otišli su na teret starom preduzeću, koje je nastavilo da postoji, odnosno poreskim obaveznicima Republike Srbije. Krajem juna 2016. kompanija Hestil Srbija ajron i stil d.o.o. Beograd, na čelu sa direktorom Song Sihaiom je zvanično preuzela upravu i vlasništvo nad Železarom Smederevo.

– Izgleda strašno, neizbrisivo je, ograde, kuće, veš, sve nam je crveno. Pada neka grafitna prašina koja se lepi na objekte, terase, kuće, krov, ovo je kao Černobil, čak nam je i lice crveno, kaže Miroslav Janjić čiji se dom nalazi u neposrednoj blizini Železare. Sagovornik Danasa dodaje da meštani dobijaju kašalj koji traje po nekoliko meseci, ili postane hroničan i ne može da se izleči. Oni, pak, koji su želeli da ostanu anonimni, dodaju da se ruda, u obliku kiše, lepi na automobile, na beton, crepove, prozore.

– Okviri bele boje sada su crveni, stakla takođe, noću ispuštaju sumpornu kiselinu, pa nekada ne može ni da se diše, i lišće je crvene boje, Sunce greje mi gledamo crvenu padavinu i to se dešava svakodnevno, a mi se zatvaramo po kućama, žali se jedan stanovnik iz Sedmog reona.

Radinčani podsećaju i da su pre toga na ovom mestu poslovali Amerikanci, i da je za to vreme Železara bila ekološka fabrika. Stanovnik u čijem se dvorištu nalazio merač za zagađenja ističe da su oni svakodnevno izlazili na teren da proveravaju situaciju. Međutim, početkom 2012. godine američka kompanija napustila je železaru, pošto je usled krize na tržištu čelika, i treću godinu zaredom, napravila gubitke u Srbiji. Državi je vratila fabriku, simbolično, za jedan dinar, uz neplaćene dugove.

– Po odlasku Amerikanaca, Železara pada pod „okrilje“ države. U nju niko nije investirao, niti ulagao u zaštitu životne sredine. Onda su došli Kinezi i počeli maksimalno da eksploatišu a da ne ulažu ništa u zaštitu okoline. Zvali smo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ekološka inspekcija je izlazila ali niko ništa nije preduzeo, ističu sagovornici Danasa i dodaju da po njihovom mišljenju direktiva stiže iz Beograda i kažu „mi svi znamo da je to režimska fabrika“.

Inače, naša redakcija je uputila pitanja Ministarstvu zaštite životne sredine povodom ovog problema. Međutim, do zaključenja ovog broja, odgovore nismo dobili.

Kalmar: Poboljšati filterska postrojenja

„Imao sam više puta priliku da vidim kako izgleda to zagađenje“, ističe predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj, Zvezdan Kalmar. On kaže da u bi u ovoj situaciji bilo neophodno da se značajno poboljšaju filterska postrojenja, kako bi se građani zaštitili od emisija iz dimnjaka. „Deponije goriva i šljake, kao i otpadne vode koje se nalaze kod čeličane, moraju se što pre regulisati, i to bi morao da uradi investitor. Jako je bitno i značajno da se poboljša i osnaži sistem monitoringa životne sredine, vazduh, voda i zemljište, da bi se obezbedilo pravovremeno upozoravanje građana, ali i da bi regulatorni, nadzorni i inspekcijski organi mogli pravovremeno da deluju i nalažu mere kojima bi se regulisalo zagađenje“, ističe Kalmar.