I „Miloš“ i „Karađorđe“ zaobilaze Kragujevac

Najpre to da je prvi otvorio, a izgradnju drugog najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Još više ih, reklo bi se povezuje činjenica da oba, i onaj koji nosi ime Miloša Velikog, koji je u Kragujevcu, i bukvalno, postavio temelje savremene države Srbije, i “Vožd Karađorđe”, ako je suditi po trasi tog puta koju je predstavio Vučić, u poprilično velikom luku obilaze oko Kragujevca. Industrijskog, univerzitetskog, administrativnog i zdravstvenog centra kojem gravitira više od dva miliona ljudi iz centralne i zapadne Srbije, i kojeg decenijama unazad, a u poslednjih šest sedam godina naročito, zaobilaze sve važne saobraćajnice, te je definitivno, kao što smo već i pisali, postao saobraćajno “slepo crevo” Srbije i jugoistočne Evrope.

Novi auto-put „Vožd Karađorđe“ spojiće, kako je predsednik Vučić kazao, centralnu i istočnu Srbiju i biće saobraćajnica od velikog značaja za sve građane naše zemlje. Šumadijski koridor biće izgrađen od Mladenovca do Bora i nosiće ime po vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu Petroviću.

– Danas smo doneli odluku da krenemo u pripremnu izradu projektne dokumentacije za izgradnju autoputa „Vožd Karađorđe“ i brze saobraćajnice koja treba da ide u ipsilon kraku od Mladenovca do Aranđelovca, od Topole do Rače, Svilajnca do Despotovca i Bora“ – rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svečanosti povodom puštanja u saobraćaj novog auto-puta od Obrenovca do Ljiga.

Vučić je izgradnju Šumadijskog koridora, koji zaobilazi Kragujevac, najavio u prisustvu jednog rođenog Kragujevčanina – bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića – čiji je sin Radomir (Nikolić) gradonačelnik Kragujevca već pet godina.

Nikolić senior je, onomad u Ljigu, zajedno sa ostalim gostima i zvanicama pljesakao onome što je Vučić govorio, samim tim i najavi izgradnje Šumadijskog koridora koji zaobilazi Kragujevac, u kojem je Nikolić junior gradonačelnik već pola decenije, koliko traje i brutalna infrastrukturna i svaka druga marginalizacija tog grada i njegovog okruženja.

Vučić je, verovatno zbog Kineza koji su gradili koridor 11, odnsno auto-put “Miloš Veliki”, malo hvalio Tomislava Nikolića, koji je tu, sasvim izvesno, bio kao šef komisije Vlade Srbije za saradnju sa Kinom i Rusijom, izmišljene institucije da bi negde ubijao penzionerske dane. Mnogo više ga je, ipak , najavljujući izgradnju Šumadijskog koridora, koji zaobilazi Kragujevac, u kojem mu je sin Radomir (Nikolić) gradonačelnik, ponižavao. I njega i sina mu.

Ukoliko tu dvojicu više bilo ko i bilo šta može da ponizi, pošto su već odavno sve što rade (javno i potajno), podredili porodičnim i interesima svojih srodnika, svatsika, prijajatelja i poslovnih partnera. Vučić to, naravno, zna i koristi vrlo bezobzirno, a da cenu, u konačnici, plaćaju Kragujevac i njegovo okruženje, gubljenjem budućnosti. Zašto to Vučić radi, pouzdano se ne zna. Niko, pa ni stručnjaci u toj oblasti, ne mogu tačno da znaju šta je u čijoj glavi, posebno ne u glavama ozbiljnije pomerene svesti.

Moglo bi donekle da se pretpostavi da Vučić ne može Tomislavu Nikoliću da zaboravi to što ga je doveo na vlast. U proleće 2012., naime, vlast za Srpsku naprednu stranku, pobedom na predsedničkim izborima (nad Borisom Tadićem), osvojio je Tomislav Nikolić, a ne Aleksandar Vučić, koji je docnije tu Nikolićevu pobedu iskoristio da polako preuzima i definitivno preuzme apslotnu vlast u Srbiji. No, to je tek hipoteza, a šta je stvarni razlog odnosa Vučića prema”dinastiji Nikolić”, (in)direktno i prema Kragujevcu kojeg, u Vučićevo vreme posebno, ponovimo, zaobilaze svi važni infrastukturni projekti, i to u meri da je postao “crna rupa” na saobraćajnoj mapi Srbije i jugoistočne Evrope, ne zna se. Ta dilema, u stvari, sve ozbiljnije zalazi domen patologije.

Ona “obilazi ga kao kiša oko Kragujevca” više ne važi. Kiše već odavno ne “obilaze Kragujevac”. Eksluzivnom voljom Aleksandra Vučića, uz sasluženje potpredsednice Vlade i resorne ministarke Zorane Mihajlović, zaobilaze ge moderne saobraćajnice, te je sada aktuelna izreka “obilazi ga kao koridori oko Kragujevca”. Ima li većeg licemerja nego najavljivati izgradnju Šumarijskg koridora koji ne prolazi pored Kragujevca, šumadijske i prve srpske prestonice, koja je još uvek, sa Fijatom i Krajslerom (najverovatnije i Renoom), Simensom i Vaker Nojsenom, Manjeti Marelijem , Sidžitom, Jang Fengom, te Zastava oružjem i Formom ideale, kao i drugim inostranim i domaćim kompanijama , najznačajninji industrijski centar Srbije. Kakva se poruka, infrastrukturnom mrginalizacijom Kragujevca, šalje Fijat Krajselru koji koji konačno najavljuje skorašnji početak proizvodnje još jednog modela u kragujevačkoj fabrici te grupacije, ili SIMENSU koji, prema oficijelnoj najavi, u februaru naredne godine treba da počne proizvodnju tramvaja u novosagrađenim pogonima nadomak Kragujevca.

U svetlu svega ovoga, uveliko otužno zvuči priznanje bivšeg, možda i budućeg gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića da je predsedniku Srbije nosio na uvid (krajem prošle i početkom ove godine) brojne kragujevačke razvojne projkete i razgovarao sa njim o budućnosti Kragujevca. Koliko je Vučić ozbiljno trertirao i koliko uvažava svog sagovornika nedvosmisleno svedoči njegova najava o izgradnji Šumadijskog koridora koji zaobilazi Kragujevac, kao što ga je zaobišao i onaj Moravski (koridor), čija gradnja treba uskoro da počne, i kao što u minulih pet godina nije napravljen ni jedan jedini metar saobraćajnice koja bi, “jednog lepog dana”, trebalo da poveže Kragujevac sa koridorm 10.

Kragujvčanima, u ovom slučaju, za utehu može da posluži osnovana pretpostavka da najavljeni Šumadijski koridor, najverovatnije, nikada neće da bude sagrađen. Barem ne na trasi koju je, gotovo izvesno, nacrtao Aleksandar Vučić. Ako ikad i bude građena, ta saobraćajnica jednostavno neće smeti da zaobiđe Kragujevac.