I nagrađivan i zabranjivan

Samo dva dana pred konačni odlazak, 28. decembra, emitovao je svoj poslednji intervju na SBS radiju, čiji je dopisnik bio 26 godina. Urednici i producenti tog radija su, uostalom, više puta umeli javno da kažu da je spadao u novinarske posvećenike koji su radili i kada su bili na odmoru ili u bolničkom krevetu. Pre šest godina je zbog takve profesionalne predanosti i “stečenog poverenja slušalaca veštim odabirom dogadaja i autoritativnim analizama turbulentnih političkih i tranzicionih procesa u Srbiji i njenom okruženju” dobio nagradu SBS-a za izuzetna novinarska dostignuća.

– Ubijaju nas na razne načine. Od toga da pucaju u nas pa do socijalne eutanazije zbog našeg lošeg socijalnog položaja. A bojim se da su oni koji nam prete spremni da, kada bi mogli, urade i nešto više ukoliko se mi uplašimo. Novinari ne smeju da se uplaše, treba da budu glasni u svojoj odbrani i moraju da budu solidarni- rekao je, nekako u to vreme, za portal Južne vesti.

Doderović je prošle godine obeležio 40 godina profesionalnog rada- u različitim državnim ili privatnim, provladinim ili nezavisnim medijima, promocijom svoje knjige „Sedma sila bez krila“. U njoj je kroz 72 priče iz sopstvenog novinarskog iskustva “pokušao da poruči da su ‘sedmoj sili’ ozbiljno polomljena krila između ostalog i zbog ‘mangupa iz naših redova’“. U poslednjoj, kako je kazao, zavetnoj priči, izvinio se prostitutkama čiji je zanat često poredio sa politikom, jer ih je tako “zapravo vređao”. Knjiga je nagrađena Svetosavskim pečatom na istoimenom niškom sajmu knjiga.

Za sebe je govorio da je “i nagrađivan i zabranjivan i osuđivan”, što se za nekog koji je “sav novinar”- kako su ga ovih dana opisali u UNS-u, i podrazumeva. Rođen je 1953. godine u selu Marovac, u opštini Medveđa, a novinarstvom se profesionalno bavio od 1978, kada je počeo da radi u niškim omladinskim listovima Zbivanja i Grafit. U tom periodu je bio i stalni dopisnik republičkog i jugoslovenskog lista mladih NON i Mladost, riječkog Vala i zagrebačkog Poleta.

Zbog intervjua sa Momom Kaporom, koji je kao v.d. glodura Grafita uradio i objavio, 1989. godine je zabranjen 101. broj tog lista. Bila je to jedina zabrana nekih novina u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

U jesen te godine prešao je u gradski dnevni list Narodne novine, gde je 12 godina radio kao urednik, politički komentator i izveštač iz republičkog i saveznog parlamenta. Povodom 50. godišnjeg jubileja Narodnih novina, 1995. godine, dodeljena mu je, tada prvi put ustanovljena, Godišnja nagrada za novinarstvo.

Od aprila 2001. do aprila 2009. godine, bio je šef dopisništva Glasa javnosti i Kurira iz Niša. U tim listovima je naprasno proglašen tehnološkim viškom posle sukoba sa njihovim osnivačem Radisavom Rodićem zbog toga što je odbio da napiše tekst koji je smatrao etički spornim. U više navrata je saradjivao sa Radio televizijom Srbije, Niškom televizijom, Televizijom Zona, kao i sa časopisima Ekonomist i Kapital.

Objavio je i publicistička dela „Kako se dogodio Šolević”, “Držim vas za reč”- sa više od 50 intervjua, među kojima su i “zabranjeni” sa Kaporom, te razgovori sa Mirjanom Marković, Borom Čorbom, Abdulahom Sidranom, Goranom Bregovićem, Radovanom Karadžićem ili Antonijem Isakovićem, „Krf nije voda“, „Amerikanac u Nišu“ i „Borci plaču posle rata“- po kojoj je urađena drama koja se igrala u više gradova Srbije. Za bogat novinarski rad i doprinos kulturi ove godine nagrađen je zlatnom značkom Kulturno – prosvetne zajednice Srbije.

Nije malo onih koje je iznenadio kada je za temu svog prvog romana, objavljenog 2018, izabrao ljubavnu priču. “Hodžina kći” govori o ljubavi između Bore i Ramize, koji su se zavoleli kao deca, čuvajući stada na planinskim visoravnima, da bi ih život razdvojio, pa opet sastavio, spremne da ljubavlju pobede tabue i “bogove svojih nacija”.

– Zastajkivao sam sa pisanjem dve godine, svestan posledica i rizika raznih vrsta. Ali, teralo me je detinjstvo, kada je mnogo toga bilo drugačije, pa i srpsko-albanski odnosi. Nadam se da sam uspeo da kroz jednu nazgled naivnu priču pošaljem neke važne poruke, onima koji hoće da ih pročitaju. Kao što reče jedan od junaka u romanu- čovek se rađa kao prazna tabla, kao ljudsko biće, a onda krivicom roditelja i okoline postaje pripadnik neke nacije, druge zajednice ili nečeg trećeg- rekao je na promociji romana.

Doderović je učestvovao u izboru Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš (LAF) i bio kandidat tog, samostalnog i nezavisnog gradskog tela, za građanskog posmatrača na niškim konkursima za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa. Jedan je od evaluatora medijskih sadržaja na prvom takvom konkursu u Nišu, 2015. godine, koji su realizovali LAF i BIRODI.

Bio je predsednik Nadzornog odbora Saveza novinara Srbije i Crne Gore, više godina član Predsedništva Društva novinara Niša, a tri mandata zaredom član Uprave UNS-a. Bio je član brojnih komisija za ocenjivanje medijskih projekata na lokalnim konkursima, te javni kritičar manjkavosti tog modela. Javno je zagovarao objedinjavanje UNS-a i NUNS-a. Jedan je od osnivača niškog Medijskog pokreta otpora, koji je javno kritikovao takozvani „Vučićev“ Zakon o javnom informisanju (1998), zalažući se za nezavisno novinarstvo i medijske slobode.

Prijatelji i kolege će ga se između ostalog sećati i po brzoj misli, osobenoj emotivnosti, elokvenciji, ličnom šarmu i duhovitosti. Iza sebe je ostavio suprugu Dragicu i sina Nikolu, inače apsolventa novinarstva.

Milorad Doderović će biti sahranjen na Novom groblju u Nišu u sredu 6. januara u 15 i 30  časova. UNS je saopštio da će održati komemoraciju sutra u 11 časova, uz ograničen broj učesnika i mogućnost učešća i praćenja putem Zum aplikacije.