I posle inspekcija, smrt dva radnika u „Beogradu na vodi“

Policijska istraga će naknadno utvrditi uzrok nesreće, ali je nezvanično moglo da se čuje da je do pada sa visine od oko 65 metara došlo zbog pucanja daske na kojoj su stajali radnici, odnosno oplate koju su nalivali. Oni su, inače, bili zaposleni u firmama Kopra i Stars, podizvođačima srpskog ogranka kompanije Štrabag, koja je nosilac posla na tom objektu. Bili su uredno prijavljeni, a prema tvrdnjama kompanije, sa sobom su nosili svu potrebnu opremu. Iako su lekarske ekipe Hitne pomoći odmah izašle na lice mesta, mogle su samo da konstatuju smrt radnika.

U poslednjih petnaestak dana, ovo je samo u Beogradu, bila treća nesreća koja je odnela četiri života. Tom crnom bilansu pridružila se nesreća u kojoj je pre dva dana poginuo jedan građevinski radnik a drugi je teško povređen kada je na njih pala betonska ploča na jednom objektu u selu Dljin kod Lučana. Dve nedelje ranije, posle obrušavanja potpornog zida na gradilištu u Kneza Miloša, kada je poginuo jedan radnik angažovan „na crno“, gradske vlasti ali i nadležno ministarstvo najavili su vanredne kontrole svih gradilišta. To, međutim, nije pomoglo da se lanac pogibija zaustavi.

Od početka godine na gradilištima širom Srbije poginulo je 29 radnika, a svaki treći sa te liste radio je „na crno“, pri čemu je pitanje i koliko su čak i oni prijavljeni bili dovoljno obučeni za taj posao.

Direktor Inspektorata rada Stevan Đurović, koji se danas nalazio u obilasku Novog Pazara, rekao je da kada bi odgovorni za slučajeve pogibije radnika bili osuđeni na zatvorske kazne, to bi bila opomena za sve koji „žele da love u mutnom“.

– Za slučajeve sa smrtnim posledicama predviđena je kazna zatvora od 12 godina za direktnog krivca. Kada bi se desilo da neko zbog takvih slučajeva „zaglavi“ u zatvoru, to bi bila opomena za sve ostale koji žele da love u mutnom – preneli su mediji izjavu Đurovića.

On je čak objasnio i da je rad inspekcija ove godine bio pojačan, da je izvršeno 13.000 nadzora više nego prošle godine u istom periodu. Učestale inspekcije na terenu otkrile su manje neprijavljenih radnika, ali njihov broj je i dalje veoma visok.

– Iako smo postigli vanredno dobre rezultate, ne može inspekcija sve sama. Mi podnosimo prekršajne i krivične prijave protiv poslodavaca, ali se dešava da 30 odsto zahteva za novčano kažnjavanje zastari. Takođe, propisane kazne za poslodavce koji imaju radnike na crno je od 800.000 do dva miliona dinara, ali sudovi izriču deset puta manju kaznu – rekao je.

Koliko su učestale kontrole gradilišta kada je reč o bezbednosti, za šta je takođe nadležan Inspektorat rada, danas nismo mogli da saznamo. Ipak, kada su nesreće u pitanju, Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže da je, prema njegovom iskustvu, najčešće reč o ljudskom faktoru, pri čemu je alkohol visokopozicionirani na listi uzroka. On, međutim, to nije vezao za slučaj poslednjeg događaja na gradilištu „Beograda na vodi“, jer izveštaji forenzičara danas još nisu bili dostupni.

– Na svakom gradilištu mora da postoji inženjer zadužen za bezbednost, on mora da zna šta ko radi i da li su sve procedure ispoštovane. A propisi regulišu mnogo faktora, od dozvola za rad na visini, propisane opreme, pojaseva, zaštitnih ograda, skele koja ima tehnički prijem. Ukoliko je sve to obezbeđeno, a Štrabag inače važi za solidnu firmu, minimalne su mogućnosti da se nesreća dogodi – kaže Rodić.

Poseban problem za efikasan nadzor predstavljaju i nelegalni objekti, jer bespravna gradnja u Srbiji cveta. Samo u Beogradu, bez građevinskih dozvola niče više od 200.000 kvadrata, a građevinske inspekcije su u tim slučajevima uglavnom nemoćne. Logična polazišna tačka u tome je da bez potrebnih papira može da gradi samo neko ko ima dovoljno jaku političku podršku, a što je objekat veći, inspekcije mogu samo da pretpostave da je i „zaleđina“ značajnija. One, istina je, postavljaju „žute trake“ sa oznakom da je gradilište zatvoreno, ali to investitore ne sprečava da nastave radove, jer iako je reč o krivičnom delu, sa zaprećenom kaznom do osam godina zatvora, policiju i tužilaštvo taj vid kriminala ne interesuje previše. Rušenja nelegalnih zgrada, predviđena zakonom, gotovo da se ne sprovode, čak ni kada za to postoji javni interes kao u slučaju kafane na vrhu Kopaonika. Moguće je da razlog leži u već pominjanoj „zaleđini“.

Žaljenje zbog gubitka života

Povodom poslednje nesreće na gradilištu „Beograda na vodi“, kompanija Štrabag izrazila je žaljenje zbog gubitka života dva radnika, ističući da su oni bili „u potpunosti obučeni za sve situacije i moguća dešavanja i uredno prijavljeni“.

– Štrabag, kao društveno odgovorna kompanija, vodi računa o svakom detalju i svim zaposlenim licima. Ljudski faktor je nažalost sveprisutan u ovakvim delatnostima, a Štrabag će preduzeti, kao i do sada, implementaciju najviših standarda kako bi svi zaposleni bili maksimalno bezbedni – navodi se u saopštenju Štrabaga.

I Belgrade Waterfront, koja je vlasnik projekta „Beograd na vodi“, žali zbog gubitka života dvojice radnika i tvrde da će pružiti pomoć nadležnim organima u istrazi okolnosti nesreće.

– Na svim gradilištima kompanije Belgrade Waterfront, uključujući i gradilište na kome je glavni izvođač radova kompanija Štrabag, primenjuju se najviši standardi bezbednosti i zaštite na radu i plan preventivnih mera – saopštili su iz Beograde Waterfronta.

Crni niz

14. septembar – Na gradilištu kule B Beograda na vodi poginula dva radnika, poslovođa i pomoćnik geometra, kada su nakon pucanja oplate pali sa 22. sprata građevine.
15. septembar – Na gradilištu u selu Dljin kod Lučana jedan radnik izgubio život a drugi je teško povređen. Na njih se obrušio betonski potporni zid.
16. septembar – Građevinski radnik T. S. pao sa zgrade u Bulevaru Milutina Milankovića na Novom Beogradu. Dan kasnije je preminuo od posledica pada. T. S. je bio angažovan bez ugovora o radu.
17. avgust – Na gradilištu na uglu ulica Kneza Miloša i Sarajevska poginuo N. T. iz Kraljeva pošto se na njega obrušio potporni zid. Inspekcija rada protiv izvođača radova podnela pet krivičnih i jednu prekršajnu prijavu, kao i usmenu zabranu rada firmi Energogroup d.o.o. N. T. radio bez ugovora o radu.
18. avgust – Dve osobe poginule u Narodnoj biblioteci usled udisanja otrovnih isparenja iz sistema za zaštitu od požara. U pitanju su bila dva majstora koja su radila na održavanju protivpožarnog sistema, a istraga okolnosti pod kojima su poginuli je u toku.

Novinarima zabranjen pristup

Udruženje novinara Srbije (UNS) danas je u saopštenju protestovalo zbog toga što je obezbeđenje gradilišta „Beograda na vodi“ novinarskim ekipama zabranilo da snime mesto pogibije dva radnika na ovom gradilištu i zahtevalo je od odgovornih da obezbede nesmetan rad i izveštavanje novinarima. U UNS-u su istakli da je pogibija dva radnika na gradilištu „Beograda na vodi“ događaj od javnog interesa i da Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da niko, pa ni privatno obezbeđenje, ne sme da ograničava rad novinara i slobodu javnog informisanja. Njihovim apelima pridružilo se i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) sa zahtevom da se najhitnije utvrdi po čijem nalogu je obezbeđenje gradilišta „Beograda na vodi“ zabranilo novinarskim ekipama da snime mesto pogibije dva radnika. „Pogibija radnika na gradilištu ‘Beograda na vodi’ jeste važna tema od javnog interesa i zato niko ne sme da sprečava rad novinara“, saopštio je NUNS.