Foto: Zoran NikolićU Kragujevcu se, danas, nastavlja dvodnevna regionalna radionica „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“.
Ovo je jedna od prvih aktivnosti u sklopu petogodišnjeg projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ (tzv. „aklimatizacija lokalnog razvoja) čija je realizacija počela u aprilu ove godine. Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), a finansira se sredstvima Globalnog fonda za životnu sredinu, Ministarstva i UNDP-a. Partneri na projektu su: Delegacija EU uSrbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske, kao i drugi nacionalni partneri (Fond za inovacionu delatnost, Stalna konferencija gradova i opština).
Glavni cilj projekta je uključivanje lokalnih zajednica u borbu protiv klimatskih promena, kroz nova i inovativna rešenja. Tragaće se dakle za raznim idejama i rešenjima kojima će univerzalna, pristupačna i održava rešenja primenjivati u otklanjanju brojni problema kojima se, na lokalu, susrećemo u svakodnevnom životu a koji su ,u osnovi, samo posledica klimatskih promena. Sve ono što može i treba da doprinese smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na lokalnom nivou biće podržano kroz realizaciju ovog projekta. A da bi se te aktivnosti mogle sprovditi neophodno je, najpre, stvarati, kreirati lokalne baze podataka o brojnim, lokalnim, uzročnicima klimatskih promena poput, recimo, neracionalnog trošenja raznih vidova energije čiji se troškovi plaćaju iz javnih prihoda- budžeta jedinica lokalnih samouprava, zamene fosilnih goriva obnovljivim i lokalno dostupnim izvorima energije, jačanjem energetske efikasnosti javnih objekata i slično.
Zato se projekat sastoji iz dva glavna izazova: pristupačnost podacima (open data challenge) i programa izazova (Challenge program). Prvi deo projekta ima za cilj poboljšanje prikupljanja i dostupnosti podataka na nivou lokalnih samouprava, dok drugi podstiče razvoj i primenu inovativnih rešenja koji će zapravo doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Realizacija će se odvijati kroz nekoliko faza od identifikacije samih idejnih rešenja, preko projektnih koncepta, do identifikacije i podrške zrelim projektima koji će biti primenjivi na nivou lokalnih samouprava. Projekat će biti sproveden prema procedurama i zahtevima Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), u skladu sa potrebama samih lokalnih samouprava.Ishod projekta bi trebalo da bude podrška lokalnim samoupravama da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte ali i da planiraju svoj razvoj tako da se prilagode i postanu otpornije na promene klime. No možda jednako važan ishod projekta treba da bude i snažan uticaj na takozvane donosioce odluka na lokalnom nivou kako bi izmenili agende svojih političkih prioriteta na osnovu kojih pokreću konkretne aktivnosti.
Da li je to moguće bez snažnog planiranog i kontinuiranog uticaja na građane kroz edukativne i informativne aktivnosti koje bi im pomogle da dugačije percipiraju probleme uzrokovane klimatskim promenama. Trenutno je to, građanima nedovoljno pojašnjeno a posebno uzročno posledične veze faktora koji doprinose klimatskim promenama na lokalu jer se, nažlost, kroz naše mas medije i obrazovni sistem plasiraju informacije koje to predstavljaju mahom kao globalni problem uzrokovan delovanjem snažnijih ekonomija što je tačno ali i ne umanjuje i eliminiše i naše svakodnevno neodgovrno ponašanje prema bliskoj životnoj sredini. A na takvo naše ponašanje priroda nam daje svoje odgovore „kažnjavajući nas “ raznim elementarnim nepogodama poput poplava, klizišta… Biće dobro ako ovaj projekat bar malo doprinese razbijanju te čudne simbioze neodgovornog ponašanja građana prema životnoj sredini i njihovih reprezenata, kreatora javnih politika na lokalu, prema tim temama koje su im još uvek ,nažlost, „deveta rupa nasvirali“. A da li se tu nešto menja biće nam jasno ako na sledećim loklanim izborima ove teme budu pokretane od strane političkih stranaka a građani ih budu uvrstili u agende svojih zahteva prema kandidatima za javne funkcije na lokalu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
