I Srbi očekuju da ih Hrvatska prihvati

Vi sigurno pratite sve što se ovih dana izjavljuje oko događaja u Vukovaru. Pa, evo, gradonačelnik Osijeka Ivan Vrkić kaže da Hrvati nemaju poverenja u Srbe kako se odnose prema hrvatskoj državi, da Srbi sporo prihvataju hrvatsku stvarnost i da se u tome ogleda neravnopravnost u političkim odnosima kao ključ vukovarskog problema?

– Nezahvalno je na bilo koji način reagovati na to. Nezahvalno je, jer nama naprosto ne treba velike medijske pažnje, pošto baš nismo u pravoj poziciji kao pripadnici srpske zajednice u Vukovaru, ali ako ću bilo šta reći u tom smislu, naravno da je svima potrebno vreme i sve je proces prilagođavanja. Srbi su, takođe, prošli kroz dosta patnje i muke od 1991. do danas, pa i od 1997-98. ako gledamo period reintegracije, pa do danas. Tako da i tu patnju kroz koju su pripadnici srpske zajednice prošli isto tako treba uvažavati i to je jedan proces. Kada govorim o tome, govorim o onome što podrazumeva proces priznavanja radnog staža, proces isplate penzija, povratak stanarskih prava, obnovu i sve što je vezano za to, pravo na rad. Naprosto, jedno uvažavanje i jedno prihvaćanje i jedan odnos prihvaćenosti od strane hrvatske države i ravnopravan odnos u Vukovaru. Znači, stvari nisu crno bele i ne mogu se sagledavati jednostrano. Ni kad je u pitanju hrvatski narod ni kad je u pitanju srpska zajednica.

Vrkić precizira – kaže da Srbi nisu spremni da pomognu u traženju nestalih i poginulih, nisu spremni da učestvuju u koloni sećanja, onda je normalno da Hrvati razmišljaju kakav je njihov odnos prema Hrvatskoj?

– To nije sasvim tačno, a posebno kada je u pitanju ovaj deo o traženju nestalih. Srbi su učestvovali u različitim oblicima organizovanja kada je u pitanju traženje nestalih. Tako su bili deo komisije za nestale od reintegracije naovamo, dakle koje su bile osnivane i na lokalnom i na širim nivoima. Mi smo uzimali učešće u tome. U skorašnje vreme, u zadnjih godinu-dve, otkako je SDP na vlasti, Ministarstvo branitelja vrši jedan pilot-projekat gde se suočavaju pripadnici srpske zajednice i hrvatskog naroda koji traže svoje najbliže, iznose svoje doživljaje i sećanja. Ima još drugih primera koji opovrgavaju ono što kaže Vrkić. Ne mogu se apsolutno složiti sa tom njegovom tvrdnjom da se iz tog razloga može zaključiti kako Srbi nisu lojalni građani ili da ne daju poverenje hrvatskoj državi. Što se tiče kolone sećanja, to je jedan prilično krupan korak za pripadnike srpske zajednice i zahteva razrešenje mnogih pitanja, to je posledica još mnogih nerešenih pitanja iz vremena rata i stradanja i pripadnika srpske zajednice u Vukovaru.

Ministar za branitelje Predrag Matić, čini mi se, važi za pomirljivu osobu, pa i on, mada se kao član vlade zalaže za primenu zakona, kaže: „Mi smo pružili ruku pomirenja, a srpska etnička zajednica nažalost nije uzvratila i tu je izvorište problema“?

– Ono što ja pre svega želim reći i od čega treba poći u celokupnom rešavanju svih problema ovde u Vukovaru jeste da su pripadnici srpske zajednice ovde manjina, ne samo u Hrvatskoj nego i u Vukovaru. Hrvati čine u Vukovaru većinu i u političkim strukturama, i na čelu institucija gradskih, a da ne govorim na nivou Vukovarsko-sremske županije i na nivou države. Pa nisam onda baš siguran da su pripadnici srpske zajednice u poziciji da ovde nešto ne prihvataju ili da se nečemu protive.

Vrkić je dao do znanja da bi bio spreman da reaktivira svoju ulogu posrednika u procesu pomirenja između Srba i Hrvata. Da li vam je to u Vukovaru potrebno?

– Nakon toliko vremena, činjenica je da su neke stvari koje su mogle biti urađene u tom procesu pomirenja možda stavljene pod tepih i da se preko njih prešlo. I sad mi, nažalost, ponovo otvaramo tu ratnu priču i ponovo, kad je u pitanju primena zakona, koristimo ratnu retoriku, što je u najmanju ruku neprimereno. Pomoć svakog je dobrodošla, pa i Vrkića, koji je imao apsolutno pozitivnu ulogu u vreme reintegracije. Ne mogu ja reći da treba odbiti pomoć bilo koga sa strane, posebno imajući u vidu iskustvo gospodina Vrkića, ali postoje ovde i izabrani organi vlasti i ljudi koji žive u Vukovaru, samo je potrebno malo više dobre volje da bi se otvoreni problemi rešili, a ne zloupotrebljavali.