I vrapci znaju

Ukoliko je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić zaista iskreno govorio sada već deset godina unazad da ne zna gde se krije Mladić i da nema sumnje da postoji apsolutna politička volja za njegovo isporučenje, onda su holandski parlamentarci i tamošnja vlast dali i njemu značajnu informaciju. Da li se Ljajić zbog toga uznemirio? To srpska javnost ne zna, budući da od prvog čoveka zaduženog za koordinaciju institucija koje bi trebalo da obave posao hapšenja i isporučenja, nema reakcije na „vest“ iz Holandije.

Delegacija srpskih parlamentaraca vratila se nakon prve posete Holandiji od demokratskih promena u zemlji. Na čelu delegacije nalazio se predsednik Odbora za spoljnu politiku Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović. Postavlja se pitanje da li se Mićunović, kao jedan od najviših funkcionera vladajuće partije, neprijatno iznenadio saznanjem da je Mladić bio na dohvatu ruke do 2007. godine, s obzirom na činjenicu da je njegova stranka za sve to vreme imala značajan udeo u vlasti. Ni to ovdašnja javnost ne zna.

Kako bilo, srpska delegacija nije uspela da ubedi Holanđane da omekšaju svoje stavove o tome da Srbiji ne bi trebalo odobriti obostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bez isporučenja preostalih optuženih za ratne zločine. Ako se neko tome nadao, ispao je naivan. Da li su onda članovi parlamentarne delegacije, takođe, ostavili u Holandiji utisak o naivnosti, budući da im je promakla tako značajna informaciju. Stranke u ime kojih zastupaju interese građana Srbije učestvovale su, dakle, ne u traganju, već u skrivanju Ratka Mladića? Čini se da nisu. Teret naivnosti na kraju, naravno, pada na pleća građana Srbije. Tu će se i zaustaviti jer nema više gde da padne.

Pre puta u Holandiju, radikali su se žalili na diskriminaciju prilikom sastavljanja delegacije koja će predstavljati srpski javni interes u Holandiji. Zbog čega oni nisu uključeni u taj projekat, pitanje je zbog kojeg su se bunili i poslanici Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije. Kako oni vide javni interes ove zemlje, izvesno je da njihovo izostajanje u toj grupi predstavlja veliki sreću za građane. Lako bi bilo zamisliti situaciju u kojoj srpski radikali ulaze u holandski parlament obučeni u majice sa likom Ratka Mladića.

Da vlada apsolutno jedinstvo između opozicije i pozicije vlasti u Holandiji oko toga da Srbiji ne bi trebalo dozvoliti, ni po koju cenu, da napreduje u evropskim integracijama bez izvršenja obaveza prema Tribunalu u Hagu, uverila se srpska delegacija. Uverila se, takođe, da ukoliko bi se neko iz struktura aktuelne vlasti usudio da pokrene pitanje uopšte o tome da li bi bez Mladića u Hagu trebalo izaći u susret napretku evropskih integracija, izvesno bi doživeo svojevrsni slom od opozicije, koja bi sve učinila da na tome zasnuje kritiku i pokuša da uruši kredibilitet vlade kod građana Holandije.

S druge strane, iako je general Mladić optužen da je učinio najveći genocid od Drugog svetskog rata u Evropi, ne bi trebalo gubiti iz vida činjenicu da je ta zemlja bila takođe jedina koja je stajala na putu napretka evroskih integracija Hrvatske, sve dok Ante Gotovina nije isporučen Haškom tribunalu. To su, međutim, fakti koji ne idu u prilog željenog toka srpske dnevne politike. Da je Srbija žrtva, jer ne isporučuje ratne zločince – to je cilj. Tako ispada.