Savez Ujedinjenih velikih loža Srbije na čelu sa velikim majstorom Petrom Radonjaninom osnovao je prvu masonsku biblioteku u Srbiji sa ciljem da neguje drevne i dogmatske slobodno zidarske principe.
Biblioteka je namenjena samo članovima masonskih loža, a njeno otvaranje bilo je povod za razgovor sa velikim majstorom, jer ovu organizaciju prate brojne kontroverze i teorije zavere.
Petar Radonjanin kaže za Danas da u radu masonerije nema nikakvih tajni, da je sve transparentno i da je to jedini način borbe protiv stereotipa i predrasuda.
– Masonerija je prisutna više od 300 godina u Srbiji. Najveći reformatori, dobrotvori i ličnosti koje su najviše doprinele razvoju ne samo Srbije već i bivših država SFRJ potiču iz reda masona, od Dositeja Obradovića, preko Vuka Karadžića do Mihaila Pupina. Mnogi uticajni ljudi nisu želeli da se izjašnjavaju kao masoni. Naše pravilo je, inače, da svako može za sebe da kaže da je mason, ali ne može da potkaže drugog člana – kaže veliki majstor Radonjanin.
Uslov da neko postane mason jeste da je čovek na dobrom glasu, pošten i moralan i da želi da pomogne zajednici. Religija i nacionalna pripadnost su nebitne, pa u Ujedinjenim ložama Srbije ima i Hrvata, Bošnjaka i drugih.
– Na našim sastancima se ne razgovara o religiji, nacionalnim pitanjima, niti o politici. Iako u našim redovima ima i ministara, državnih sekretara i poslanika, iz različitih političkih partija. Svi smo tu da bismo razgovarali i pokušali da doprinesemo opštem dobru. To je način da se međusobne nesuglasice prevaziđu – navodi naš sagovornik. Cilj slobodnih zidara je živeti i vaspitavati se kao dobar čovek i na svim poljima doprinositi snažnom razvoju društva u kome živimo. Veliki majstor kaže da nije dovoljno biti samo dobar čovek, već da slobodni zidar mora da ima snažnu pokretačku volju da traga za istinom, da stalno uči i da nikada ne okreće leđa nevolji, a naročito kada su teška vremena za otadžbinu.
– Mi se bavimo humanitarnim radom, pomažemo brojne organizacije, pokrećemo važne teme i pitanja. O tome ne govorimo, jer nam nije cilj da sebi pravimo reklamu. Jedan od primera našeg rada je to što smo prvi u Srbiji pokrenuli priču o doniranju organa pre više od decenije. Sada nam je u fokusu interesovanja obrazovanje, jer su obrazovanje i nauka najvažniji faktor razvoja i napretka društva – ističe Radonjanin.
S obzirom da masoni poštuju tradiciju i rituale stare više vekova, ženama je i dalje zabranjen pristup ovoj organizaciji. Ipak, visoko su poštovane i supruge, sestre i druge članice porodica masona za ostalu braću su „sestre“. Jedna od fama vezana za masoneriju jeste da su to tajne organizacije koje upravljaju svetom. Stoga je i logično pitanje – odakle se masoni finansiraju.
– Naše aktivnosti finansiramo isključivo od članarina. Ne bavimo se politikom niti upravljačkim aktivnostima, ali donosimo odluke u vezi sa razvojem društva u celini. Na teritoriji Srbije ima desetine masonskih organizacija, znatno mlađih od naše, kojima je masovnost cilj, odnosno što veći broj članova. Nama nije. Da bi neko postao član Ujedinjenih velikih loža Srbije mora da prođe proveru od najmanje godinu dana, a za njega moraju da garantuju bar dva člana – ističe Veliki majstor.
Biblioteka
Pored slobodnozidarskih knjiga, masonska biblioteka sadrži i knjige koje su iz drugih oblasti, a naročito društvenih nauka, deo knjiga pripada i korpusu kulturnog dobra od naročitog značaja. Najstarija knjiga je iz 1825. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.