Idealan povod za Herceg-Bosnu i Srpsku da traže samostalnost

 Netačne su i nezahvalne tvrdnje da Palestinci imaju čak jače razloge za proglašenje svoje države, nego što su ih imali kosovski Albanci. Svi imaju pravo na slobodan život, i nije opravdana getoizacija Palestinaca u Gazi, ali Izrael nije Kosovo. Stoga su premise na osnovu kojih se pokušava uspostaviti analogija principijelno pogrešne, kaže u razgovoru za Danas Marjan Hajnal, član Međunarodnog instituta IFIMES iz Ljubljane.

Prema njegovim rečima, radi se o specifičnim geopolitičkim okolnostima, narodi se razlikuju, prošlost se razlikuje, metode borbe OVK i PLO za samostalnost takođe nisu iste; identičan je samo teror kao oblik komunikacije. On upozorava da šire gledano, na planu međunarodnih odnosa, legalizacija palestinskog koraka ne bi doprinela razrešenju nesuglasica u Bosni. „U slučaju da BiH prizna palestinsku državu, pružio bi se idealan argument Republici Srpskoj i Herceg-Bosni da i one putem referenduma proglase svoju samostalnost. To bi dovelo do novih tenzija, možda i mogućeg novog građanskog rata na nacionalno-religijskoj osnovi, doprinelo bi širenju terorizma na evropski kontinent, ukratko, palestinizaciji Balkana, što bi značajno narušilo mogućnost opstanka EU“.

Darko Tanasković, islamolog i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije, kaže za Danas da palestinsko pozivanje na kosovski presedan nije iznenađujuće. „Jedan od jakih i, već se pokazalo, osnovanih argumenata protiv proglašavanja i prihvatanja samoproglašene nezavisnosti Kosova, bio je da će za njime legitimacijski posegnuti mnogi separatistički pokreti i teritorijalno-administrativni entiteti koji streme osamostaljivanju od većih državnih celina u čijem se sastavu nalaze“. Međutim, on smatra da između palestinskog i kosovskog pitanja itekako ima sličnosti, iako su pojedini pristrasni stručnjaci za međunarodno pravo na Zapadu požurili da objasne kako između njih nema i ne može biti nikakve analogije, pozivajući se pritom na određene međunarodne sporazume i dokumente. „U slučaju Kosova opredeljenje za podršku bespravno proglašenoj nezavisnosti nije branjeno analogijom s nekom drugom situacijom, već baš tvrdnjom da je reč o jedinstvenom sticaju okolnosti. Veliki pravnik Milan Bartoš je studentima stalno ponavljao da proglašenje nezavisnosti nije pravni čin s političkim posledicama, već politički čin s pravnim posledicama“, kaže Tanasković.

Da između palestinskog i kosovskog slučaja ima sličnosti, smatra i Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava, i to ne samo zbog onoga što se ističe u medijima, a to je pitanje kontrole teritorije, već i zbog pitanja srpskih i palestinskih izbeglica. „Na problemu Palestinaca može se videti šta znači nerešavanje pitanja izbeglica na vreme usled rata jer je otud i proisteklo palestinsko pitanje. Treba akcenat staviti na rešavanje problema izbeglica Srba iz Kosova kao i izbeglih Palestinaca“, kaže Stojanović za Danas. On naglašava da je Srbija kada je reč o tom pitanju zatajila jer ga nije u pregovorima sa Albancima istakla kao podjednako važno kao i problem teritorijalnog integriteta. „Dobili bismo podršku međunarodne zajednice da smo se umesto na pitanje teritorijalnog integriteta usredsredili na humanitarno pitanje koje niko ne može da zaobiđe. Dakle, humanitarno pitanje je pitanje broj jedan“. Stojanović predlaže da se ono na vreme reši kako ne bi preraslo u palestinski slučaj koji je star 60 godina, dok je kosovski star 11 godina i već preti da postane hronični problem.

Kada je reč o međunarodnoj podršci za eventualno proglašenje palestinske nezavisnosti, Stojanović je uveren da će Palestinci konačno dobiti zeleno svetlo SAD i EU. „ Mislim da Obama neće staviti veto na dokument predstavljen u Savetu bezbednosti UN o proglašenju nezavisnost palestinske države. SAD moraju da poprave odnos sa islamskim svetom, a u tome posebno mesto ima Bliski istok. Amerika je na primer podrškom muslimanima u Bosni htela da pokaže da nije protiv muslimana već protiv terora“, ističe Stojanović.

S druge strane, Tanasković ističe da bi za američku podršku jednostranom proglašenju palestinske države bio

potreban kopernikanski obrt. On smatra da se slično može reći i za EU, iako tu front nikako nije bez pukotina. „Ovo ne znači da palestinske namere nisu ozbiljne i da će se oni lako odreći političkog adutiranja kosovskom kartom. Uostalom, ni nedavno upozorenje ministra inostranih poslova Izraela Avigdora Libermana, izrečeno u susretu s makedonskim premijerom Grueskim, da će se težište delovanja islamističkog terorizma preneti na Balkan, ne bi moralo biti van konteksta palestinskog uvođenja u igru kosovskog presedana. Ukupna situacija je veoma zanimljiva i iziskuje pažljivo praćenje i svestranu analizu“, zaključuje Tanasković.

Sličan stav ima i Hajnal koji ocenjuje da šira međunarodna zajednica ne bi podržala tu nezavisnost, bar ne na nivou kao što je to bio slučaj sa prihvatanjem proglašenja nezavisnog Kosova. „Posebno bi bila upadljiva nezainteresovanost UN da interveniše protiv eventualne upotrebe vojne sile Izraela, jer bi takva akcija bila u suprotnosti sa interesima NATO-a“. Međutim, on naglašava da sve navedeno ne ograničava pravo Palestinaca da imaju svoju državu, ali do čijeg bi se konstituisanja moralo doći isključivo putem pregovora, jer svaka jednostranost implicira multilateralnu komplikaciju. Hajnal zaključuje: „Nezavisna država Palestina? Da. Ali, ne na pogrešan način i po cenu regionalnog, ili svetskog rata“.