Ideja je da se diskredituju pojedini tužioci: Goran Ilić o zahtevu Nenada Stefanovića Etičkom odboru VST da ispita da li je kolega prekršio Etički kodeks

Ilić je u tekstu pod naslovom “Izmene ustava i zakona probudile tužilaštvo iz kome” od 26. juna govorio o promenama nastalim u tužilaštvu nakon donošenja pomenutih normativnih akata, što je, u ključnim Ilićevim izjavama, VJT odnosno Stefanović protumačio kao kršenje etičkog načela “Lični integritet”, ali i narušavanja časti i ugleda javnotužilačke funkcije, kao i poverenja javnosti u rad javnog tužilaštva.

U zahtevu se, potkrepljeno tumačenjem njegovih izjava, Iliću zamera što je ocenio da se javnotužilačka organizacija nalazi u bilo kakvoj vrsti “kome”, a zatim i što je govorio o “pobuni” u VJT te da su se tužiteljke ohrabrene novim zakonskim rešenjima, suprotstavile zloupotrebama hijerarhije (iako je, kako se navodi, Poverenik za samostalnost DVT nedvosmisleno utvrdio da takvih zloupotreba nije bilo).

Dalje mu se zamera da je govorio o tužilaštvu kao nesamostalnom i neodgovornom, odnosno da ono tek treba da postane odgovorno i samostalno, dok se ljudi u njemu plaše da rade svoj posao.

Visokom savetu tužilaštva Ilić je u tekstu zamerio da se odluke donose dirigovano, te da nema osnova ni za “oprezni optimizam”, jer je sve isto kao i pre donošenja ustavnih i zakonskih promena, a “niko ko nije po volji jedne osobe iz tužilaštva nema šanse da bude izabran na javnotužilačku funkciju”.

Na osnovu navedenih zapažanja VJT traži od Etičkog odbora da donese mišljenje o tome da li je ponašanje Gorana Ilića u skladu sa Etičkim kodeksom.

Tužilac Goran Ilić kaže za Danas da nije sporno da svako ima pravo da zahteva mišljenje Etičkog odbora o tome da li je ponašanje nosioca funkcije u javnom tužilaštvu u skladu sa Etičkim kodeksom.

– Međutim, traženje takvog mišljenja ne spada u nadležnost javnog tužilastva. To nije progon učinilaca krivičnih ili kažnjivih dela, niti spada u druge zakonom određene nadležnosti kojima se štiti javni interes. To znači da je Nenad Stefanović svojoj, u suštini, privatnoj inicijativi dao karakter službenog akta time što je inicijativu zaveo u upisnik, potpisao i stavio pečat. I to nije sve. Taj takozvani „službeni akt“ je putem službenog e mail-a prosledio svim javnim tužiocima u svom tužilaštvu i postavio na sajt Višeg tužilaštva. I ne samo to, prosledio je inicijativu i svim osnovnim tužilaštvima, iako podnošenje ovakve inicijative ne spada ni u praćenje ili usmeravanje nadležnosti rada nižih tužilaštava, a to su opšta ovlašćenja višeg tužilastva prema osnovnim. Dakle, čini mi se da se ovde radi o upotrebi službenih resursa u privatne svrhe što Kodeks predviđa kao neetičko ponašanje, zaključuje Ilić.

On dalje objašnjava zašto je Stefanoviću “potrebna takva kampanja”.

– Da bi ljudima u tužilastvu pokazao sa čime mogu da se suoče ako progovore drugačije. Dakle, tema je suzbiti slobodu izražavanja. Na kraju, što se tiče prava tužioca da govori o stručnim temama javno, to pravo štiti Ustav kroz odredbe o imunitetu, Zakon o javnom tužilaštvu i praksa Evropskog suda za ljudska prava. Ustav, recimo, kaže da niko ne može da bude pozvan na odgovornost zbog mišljenja iznetog u vezi sa vršenjem funkcije. Šta tu ima dalje da se objašnjava, jasan je tužilac Ilić.

– Moram priznati da me i kao javnog tužioca, i kao predsednika predsedništva Udruženja tužilaca Srbije iznenađuje upornost Nenada Stefanovića da nekad kroz javne nastupe, a nekad neprimerenim korišćenjem službenih resursa VJT u Beogradu napada kolegu Gorana Ilića, komentariše za Danas Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja tužilaca Srbije.

Ona napominje da je na tu temu već par puta istupala u javnosti.

– Svako ima pravo da se obrati Etičkom odboru. Međutim, Nenad Stefanović, kao glavni javni tužilac, ne sme da koristi službeni upisnik javnog tužilaštva za podnošenje inicijativa. A sigurno ne sme da koristi službenu internet stranicu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.Takva zloupotreba bi trebalo da bude predmet vanrednog nadzora od strane Ministarstva pravde i Visokog saveta tužilaštva. Najbitnije, kolega Stefanović očigledno nije pročitao, a samim tim i razumeo, ni Ustav a ni novousvojene javnotužilačke zakone. Svaki javni tužilac ima pravo da u javnosti iznese mišljenje vezano za obavljanje funkcije i ne može biti pozvan na odgovornost. Ponašanje kolege Stefanovića takođe treba da bude predmet izjašnjavanja Etičkog odbora, i koliko mi je poznato, već su podnete inicijative na tu temu, jasno ističe Komlen Nikolić.
Goran Ilić nije prvi put izložen ovakvim potezima od strane Nenada Stefanovića, i u vreme dok je bio Poverenik za samostalnost tužilastva, takvih inicijativa i zahteva bilo je mnogo. A s druge strane, Ilić nije ni jedini koji je od Stefanovića primao opomene u vidu prijava Etičkom odboru, tu su se našli i drugi tužioci koji su javno i u medijima iznosili svoje stavove i kritike rada tužilaštva, poput tužioca Predraga Milovanovića, člana Visokog saveta tužilaštva.

Po tom pitanju, Komlen Nikolić kaže da je očigledno da kolega Stefanović revnosno prati sredstva javnog informisanja.

– Svaki javni tužilac u Republici Srbiji je dužan da se pridržava Etičkog kodeksa javnih tužilaca. Počevši od Vrhovnog javnog tužioca, pa glavnih javnih tužilaca i na kraju do svih javnih tužilaca. Imajući u vidu pokazano proaktivno prijavljivanje od strane Nenada Stefanovića, logično je da očekujemo i da reaguje i na natpise u sredstvima javnog infromisanja u pogledu ponašanja Vrhovnog javnog tužioca na sednici Visokog saveta tužilaštva u odnosu na kolegu Predraga Milovanovića. Principijelnost treba da važi za sve, zar ne? Kolega Predrag Milovanović uživa dodatnu ustavnu zaštitu kao član Visokog saveta tužilaštva. Funkcija člana Saveta je da štiti samostalnost svih javnih tužilaca i Milovanović to i čini svojim javnim istupanjima. Ličan odnos Nenada Stefanovića, koji je pokazan u odnosu na kolegu Ilića, jednako se ispoljava i u odnosu na kolegu Milovanovića, objašnjava predsednica Udruženja tužilaca Srbije.

Lidija Komlen Nikolić zaključuje da lično smatra da je Etički odbor davno trebalo da reaguje na kršenje Etičkog kodeksa upravo od strane glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenada Stefanovića.