Ideja o „državnim“ udžbenicima od starta bila nerealna: Stručnjaci zadovoljni što je vlast odustala

To za Danas kaže Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj gimnaziji u Beogradu, komentarišući to što je država odustala od prvobitne ideje da piše i izdaje udžbenike za nacionalne predmete – srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju.

Nacionalni udžbenici ipak bi trebalo da se pojave u školama, ali u formi dodatnih nastavnih materijala koje će nastavnici koristiti kao dopunu redovnim udžbenicima.

U kom formatu i kada će biti završeni za sada se ne zna, a obrise kako bi to trebalo da izgleda nedavno je obelodanio v.d. direktor Službenog glasnik Mladen Šarčević, koji je za Politiku rekao da nacionalni udžbenici neće biti na tržištu, već će imati status poput izborne školske knjige, ali će se koristiti u nastavi.

Aleksandar Markov kaže da mu ideja o nacionalnim udžbenicima iz pomenuta tri „identitetska“ predmeta od starta nije delovala realno.

– Prvo, uzimajući u obzir da je tržište udžbenika liberalizovano, pravo je pitanje kako bi bilo ispunjena najava da ce nacionalno izdavač moći jedini da štampa udžbenike iz navedenih predmeta. Drugo, u startu smo postavili pitanje šta uopšte znači nacionalni udžbenik, imajući u vidu da su svi udžbenici nacionalni, odnosno da bi se našli na tržištu potrebno je da budu odobreni od strane Ministarstva, kao i da u njihovom sastavljanju učestvuju domaći autori – kaže Markov.

Tvrdnja da se na časovima istorije ne posvećuje dovoljno pažnje nacionalnoj istoriji, konkretno Holokaustu i Jasenovcu, u startu je data paušalno, dodaje Markov.

– Nije tačno da se ovoj temi ne posveti nijedan čas, kako se to često pojavljivalo u izjavama odgovornih. Takođe, treba naglasiti da broj časova koji se posvećuju nekoj temi ne zavisi od sadržine u udžbeniku, već plana, programa i te ishoda koje učenici treba da ostvare – navodi Markov.

Marko Šuica, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, obustavljanje inicijative o izdavanju posebnih, “državnih” udžbenika za predmete „od nacionalnog značaja” vidi kao dobar potez.

– Intervencijom u slobodno tržište udžbenika “identitetskih” predmeta nastavnicima koji predaju srpski jezik, istoriju i geografiju bi se uskratila mogućnost i pravo da samostalno biraju udžbenike prilagođene njihovom načinu rada sa učenicima kojima predaju. Oni bi na taj način bili profesionalno diskriminisani u odnosu na svoje kolege koje predaju druge predmete. Kada je nastava istorije u pitanju, važno je zadržati pluralizam u ponudi udžbenika, jer su oni različiti pre svega u svojoj strukturi, koncepciji, didaktičkom pristupu, a manje u činjenicama koje su sadržane u nastavnim jedinicama – ističe Šuica.

On podseća da su programi nastave i učenja jedinstveni za sve, pa tako i za izdavačka kuće i autore udžbenika.

Napominje da su stručne komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) i do sada pregledale i vrednovale sve udžbenike po strogo utvrđenim procedurama, kriterijumima standarda kvaliteta udžbenika definisanih zakonima i pravilnicima.

Zbog toga bi, kako kaže, insistiranje na posebnim udžbenicima za predmete srpski jezik, istoriju i geografiju, pored narušavanja demokratskih principa odlučivanja i ograničavanja autonomije nastavnika, direktno podrivalo dosadašnji rad, integritet i autoritet ZUOV-a kao referentne državne institucije odgovorne za ovaj sektor obrazovanja.

– Ukoliko država i državni izdavači odluče da publikuju pomoćne nastavne materijale, to je njihovo pravo, kao što je i pravo nastavnika da li će ih koristiti u nastavnom procesu ili ne. Svaka vrsta nametanja autoritarnih rešenja bi bila u suprotnosti sa demokratskim i modernim duhom kome stremi obrazovanje u Republici Srbiji – smatra profesor Šuica.

Vesna Vojvodić Mitrović, profesorka srpskog jezika i književnosti, kaže da je odlaganje realizacije „grandiozne“ ideje indikator ispraznosti velikih reči predstavnika vlasti i suštinske nezainteresovanosti za temeljnu analizu stanja u obrazovanju.

– Uprkos činjenici da država uvek kontroliše i procenjuje valjanost udžbenika, vlast je promovisala inicijativu predsednika Srbije kao poseban nacionalni interes. Mogućnost postizanja političkih poena zasenila je činjenicu da se rodoljublje neguje i na časovima drugih predmeta, pored identitetskih, kada, recimo, govorite o pravu na zdravu životnu sredinu, o zabrani intelektualne krađe… Vlast smatra precenjenim sve što ne daje brze i opipljive političke rezultate – komentariše Vojvodić Mitrović.