Ideje prosvetne vlasti o 1. septembru nesprovodive u praksi

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, smatraju da država očigledno nije izvukla pouke iz prethodnog perioda i obezbedila tehničke uslove da bi onlajn nastava to zaista i bila. Umesto toga, upozorava Janković, onlajn nastava se i dalje svodi na snimanje TV časova, a Ministarstvo nije do kraja razradilo nijedan od modela o kojima govori ministar.

– U to sam apsolutno sigurna jer ono što je pričao prošle nedelje nema veze sa ovim što sada kaže. Ministar navodi da će prvaci i drugaci u školi provoditi od 8 do 11, a đaci trećeg i četvrtog razreda od 11 do 14 sati. Ako u učionici ne sme da bude više od 15 učenika, to znači da će svako odeljenje da se deli na dve grupe. Da li to znači da učiteljica radi samo sa jednom grupom, a druga učiteljica sa drugom, da li ista učiteljica drži nastavu u isto vreme svima, ili jednoj, pa drugoj grupi? Taj model se prenosi na sve uzraste, jer nigde u osnovnim školama nema odeljenja sa 15 đaka – komentariše Janković.

Ona kaže da je čak i u učionici sa 15 učenika nemoguće ispuniti uslov da za svakog đaka bude obezbeđena površina od četiri kvadratna metra, jer su učionice u najvećem broju škola u Srbiji male i neuslovne.

Što se tiče srednjih škola, rečeno je jedne nedelje u školu idu prvi i drugi razred, a treći i četvrti prate onlajn nastavu i preko platformi sa profesorima, pa se potom učenici smenjuju.

– I u ovome vidim nerazrađen model. Ministar kaže da će na platformama biti različiti sadržaji, ali to što će neko gledati televiziju ili sam otići na neku platformu i nešto raditi nije onlajn nastava, da bi ona to bila učenik mora da bude u interakciji sa nastavnikom. Drugi problem je to što isti nastavnici predaju učenicima različitih razreda – ukazuje Janković.

Kako bi pomenuta zamisao hipotetički izgledala u praksi prenosi Aleksandar Markov, koji je i profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji:

– Pošto ću predavati prvom i trećem razredu to bi značilo da pre podne držim nastavu u školi, a popodne onlajn. Model o kome govori ministar je organizaciono nesprovodiv u praksi, mada se ministar ogradio i rekao da će svaka škola moći i sama da osmisli načine rada. Ali ako se prepusti roditeljima da sami odluče da li će deca dolaziti u školu ili će nastavu pratiti od kuće, ne znam koliko će se njih odlučiti za prvo rešenje. Sve što je ministar izneo deluje konfuzno i bojim se neostvarivo, počev od ideje da se drži rastojanje. Ne znam šta se želi postići, da li da se čuvaju deca i zaposleni ili da se zaposleni žrtvuju, a da se podilazi roditeljima koji potpisuju razne peticije – smatra Markov, kome izjave nadležnih deluju kao popunjavanje praznina u nedostatku organizacionih rešenja da se uočeni problemi u realizaciji nastave na daljinu prevaziđu.

Na pitanje šta bi po njemu bio realan scenario za jesen, Markov kaže da je, pošto se Vlada i Ministarstvo hvale digitalizacijom, trebalo podići onlajn platformu na kojoj bi nastavnici držali nastavu u realnom vremenu. Na naš komentar da veliki broj učenika nema tehničke uslove za to, Markov odgovara da se korona nije pojavila u junu već u martu i da je od tada bilo načina da država uloži novac u obezbeđivanje računara učenicima i nastavnicima koji ih nemaju, umesto da se pare troše za druge stvari.

– Država je imala priliku da se organizuje, a ne da čeka da vidi da li će virus proći preko leta, a pad kad vidimo da nije, hajde nešto da organizujemo – ističe Markov, uz opasku da ne postoji rešenje kojim će svi biti zadovoljni.

Da je na vreme trebalo sprovesti anketu i utvrditi koliko učenika i nastavnika ima odgovarajuću opremu za nastavu na daljinu slaže se i Jasna Janković, koja ukazuje na još jedan problem.

– Škole su dobile anketu u kojoj je bilo pitanje da li učenik ima laptop, desktop računar, tablet ili mobilni telefon. Da, svako ima nešto od toga, ali u anketi nije bilo pitanja da li na svom telefonu može da prati onlajn nastavu, da li je laptop njegov ili ga deli sa bratom, sestrom, roditeljem koji radi od kuće. Apsolutno sumnjam u rezultate ankete koju bi sprovelo Ministarstvo jer tako ciljana anketa u kojoj treba da se pokaže da je sve idilično mene kao nastavnika ponižava jer znam gde živimo. Anketa koju smo mi kao sindikat sproveli je pokazala da 10 odsto učenika od marta do juna uopšte nije moglo da prati nastavu ni na jedan način, neki čak ni časove preko televizije, već su morali da dolaze u školu po štampane materijale. Mi, dakle, govorimo o 10 odsto učenika koji nemaju ništa i sigurno o još 50 odsto koji ne mogu da prate nastavu i da budu u interakciji sa nastavnikom, jer je u tom mementu jedini laptop u kući zauzet – kaže Janković.

Ona ističe da je u ovako krcatim srpskim školama teško reći šta je realan scenario za jesen, što je razlog zbog koga niko trenutno ne može da kaže kako bi nastava najbolje mogla da se organizuje.

– Učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole apsolutno ne mogu da prate nastavu od kuće i moraju fizički da idu u školu, a rešenje za podelu na grupe bi moglo da bude angažovanje učitelja kojih imamo na tržištu rada. Sada se vidi koliko je opravdan zahtev Unije sindikata koja je predlagala smanjenje broja učenika u prvom, petom i prvom razredu srednje škole, ali za izmene zakona nema vremena jer će 1. septembar brzo doći. To ostaje zaduženje novom ministru – poručuje Janković.

Jedino u čemu se, kako kaže, slaže sa ministrom je da ocenjivanje učenika mora da bude u školi.