Idem na robiju, a meni je vrh

„Bežim iz grada, do daske gas, furam na more, tamo je spas, benzin u krvi uzburk’o se, nagazi jače, manijače…“ – pevušile su, dobro raspoložene, pokušavajući pokretima da oponašaju onog Gavrilovića u spotu koji su prvi put videle pre koju godinu, kada je autor hita gostovao na „Farmi“.

– Ivan je super. Samo je retardiran. Mnogo je, brate, retardiran – opisala je atribute tog Gavrilovića, iz kojih se dalo shvatiti da biti „mnogo retardiran“ predstavljana nešto veoma pozitivno, skoro „kul“.

„Dvesta na sat, uuuuuuu krivinu, dvesta na sat, obožavam tu brzinu, dvesta na sat, ko će brže, ko će bolje, dvesta na sat, ludujemo sve do zore…“ – otpevale su i refren, a onda stale na kraj dugačkog reda za ulazak u Arenu.

Na ulazu broj 108, gde se uzimaju novinarske akreditacije, novinarka neke estradne emisije izdaje uputstva kamermanu.

– Snimi red. Jesi li video koliki je red? Ko za hleb! – kaže mu, oduševljena redom, kakav, valjda, i priliči manifestaciji koja se zove „Volim devedesete“.

E sad, situacija je malo neobična. Na istom ulazu kraj novinara promiče i autor pesme sa neobičnim stihom „Ma je…. se devedesete“, Đoka Balašević, nekom se ote: „Šta će ovaj ovde?“. Onda pažnja biva preusmerena na novu pevačicu grupe „Duck“, izvesnu Tamaru. Upućeni nam objašnjavaju da je Tamara šef kabineta profesora Univerziteta „Megatrend“ Miće Jovanovića.

– Moj prvi album pojaviće se za mesec, mesec i po dana, a sada ću sa Dačom otpevati tri pesme. Četvrtu će otpevati Dača, zbog uspomene na Kseniju Pajčin – daje Tamara izjavu medijima. Pored nje je i taj Dača, pevač grupe Duck, on svečano izjavljuje da nikada u karijeri nije nastupao pred toliko ljudi, i najavljuje da je ovo njegov, ako ne poslednji, onda jedan od poslednjih koncertnih nastupa. Novinarka kaže: „Šteta“.

U bekstejdžu je gužva. Gagi Đogani se pojavljuje sa ćerkom u naručju. Obučen je u „devedesete stajlingu“, patike sa vazdušnim đonom i „roba di kapa“ trenerka, gornji deo crveni, donji plavi. Gru se opredelio za „adidas“, a neki reper sa neobičnom frizurom gornji beli deo šuškave „kapine“ trenerice uvukao je u široke farmerke i đuska, jer se sa razglasa već emituju strani hitovi s početka devedesetih. „2 unlimited, zatim MC Hammer, raspaljuju i publiku, jer koncert zbog gužve kasni. Tu je Baki B3, reper, u kombinezonu sašivenom od motiva američke zastave, čija biografija na zvaničnoj prezentaciji festivala počinje ovako: „Andrija Baki Đogani rođen je 28. novembra 1971. u Beogradu. Od osme godine je živeo u Zemunu. Kao klinac bio je problematičan i lišavan slobode, o tome je otvoreno govorio u emisiji ‘Biseri’ čiji je autor i voditelj Vanja Bulić“. Zatim, piše u biografiji: „Treći album izlazi ratne 1999. godine na kom se nalazi puno hitova kao što su Blokada, Keš, Mrak, Nikad više…“

Međutim, ima i nagrađivanih. Svoju sreću što je u Beogradu novinarima opisuje gošća iz Hrvatske Emilija Kokić, pevačica grupe „Riva“ iz Zadra, koja je 1989. sa pesmom „Rock me“ osvojila prvo mesto na izboru za Pesmu Evrovizije u Lozani. Bila je to jedina pobeda SFRJ na Evroviziji, dve godine pre raspada. Koji je počeo, jelte, devedesetih.

Na bočnim stranama Arene su okačene reklame Megatrend univerziteta, zlatnog sponzora festivala. Pored njih su ekrani na kojima promiču SMS poruke. Neko je osmislio da posetioci mogu napisati SMS, poslati na broj 5005, i tako svoja promišljanja prezentovati celoj hali. Poruka je najviše ljubavnih tipa „Mišu, volim te, tvoj Trta“, ali ima i raznih drugih: „Džoni, pa ti si celu ložu zakupio“, „Pozdrav za Bečejce i severnu tribinu“, „Jug pripada nama“ – uglavnom traje prepiska između Grobara i Delija, dok je apsolutni „vrh“ SMS konverzacije: „Idem na robiju, a meni je vrh“.

– Je l’ volite devedesete!!! – koncert konačno počinje pitanjem, na koje masa pada u trans.

U dve VIP lože, postavljene u udubljenjima na samoj bini, uz „Oči boje duge“ Dr Igija, na kožnoj fotelji okružen s tri plavuše igra četrdesetogodišnjak sa „kajlom“ na kojoj visi krst posred grudi. Iako su se mnogi potrudili da opišu kako je te večeri hala bila puna klinaca koji liče na uglavnom pokojnu postavu kriminalaca iz devedesetih, utisak je da maskenbal i nije bio baš tih razmera – u trenerkama su bili mahom navijači Zvezde i Partizana, ali većina je pogrešila stilistu za imidž izvornih „dizelaša“.

– Ne pamtim devedesete, ali imam diskove, imam na mobilnom neke stvari, sviđa mi se to, šteta što se nisam ranije rodio – viče u diktafon Stefan sa Karaburme, navijač OFK Beograda, u horoskopu strelac, rođen u decembru 1995, negde otprilike kad je potpisan Dejton, ali nema pojma ko je taj Dejton. I on je okačio neko gvožđe sa krstom oko vrata, kaže, čisto radi fore.

Koncert traje bez pauze, izvođači se smenjuju na po dve-tri numere, pa se posle ponovo vraćaju, na bini su di-džejevi, igračice iliti denserke, ne starije od 18 godina, ne nešto „preterano“ obučene.

Na video bimovima se povremeno puštaju spotovi iz devedesetih. U nekima je poetika prepoznatljiva – recimo dok je Baki B3 izvodio hit, na video-bimu su se menjale sekvence policijskog uviđaja, razgolićenih devojaka u limuzini, obrijanih momaka u kratkim kožnim jaknama… „Mobi Dik“, vlasnici hita „Rodiću ti sina kralja kokaina“ nisu došli na koncert, ali je emitovan njihov originalan spot „Brate, prijatelju“.

Je l’ ona plavka u spotu Ana Stanić? – trgnuo se i reporter. Ipak, većina pesama koje se izvode imaju ljubavnu tematiku. Jedna koleginica diže ruke uvis kad je na binu izašla Vesna Galiot Gala. „Ovo me podseća na Buljarice, 97“ – poverila se okruženju.

Odata je i pošta Kseniji Pajčin, zatim Nebi iz Montenigersa, a na video-bimu je uz njegovu sliku pisalo „Ne brže od života“. Posle je Ivan Gavrilović, ipak, brže od života, otpevao i „Dvesta na sat“.

– Uuuu kriviiiinu!!! – složno je otpevala cela hala.

Kraljević: Oduševio se i Đoka Balašević

Sam pokazatelj uspeha koncerta je puna Arena i par hiljada ljudi koji su ostali napolju pokušavajući da uđu na razne načine. Tako smo začepili usta onima koji su davali negativne komentare. I Đorđe Balašević koji je davao negativne komentare došao je na koncert sa sinom i oduševio se – kaže za Danas Siniša Kraljević, PR festivala „Volim devedesete“.

On dodaje da je svih 15.000 ulaznica prodato još u petak.

– Nastavićemo i sledeće godine sa festivalom u Areni, a imamo planove da radimo koncerte u Bosni, Makedoniji i Novom Sadu – objašnjava.

Kraljević podvlači da niko ne želi da se seća „nesrećnog vremena devedesetih“.

– Naslov se odnosi samo na muziku, a apsurdno je mešati muziku i politiku u bilo kom vremenu. Ni danas mnogi ljudi ne žive dobro, koliko samo imamo nezaposlenih, pa nikom neće pasti na pamet da nečiji CD poredi sa današnjicom. To je bio muzički pravac, koji je sad opet doživeo ekspanziju, i nema tu ničega drugog – kaže Kraljević.