Identitet Srba u BiH

Srđan Puhalo: Političari daju sebi za pravo da nam nameću identitete. Oni svoje politike zasnivaju na nametanju identiteta, oni nas prave onakvim kakvim oni žele da budemo. Milorad Dodik prije petnaestak godina uopšte nije imao problema s nazivom bosanski Srbi, upravo je on bio oponent onima koji su tvrdili da nismo bosanski Srbi. NJegova sadašnja metamorfoza pokazuje da je pitanje identiteta kod nas političko pitanje, a ne stvar pojedinca i njegovih osjećanja.

Dejan Ilić: Kada Dodik kaže da je naziv bosanski Srbi uvredljiv za Srbe iz Republike Srpske, zanima me na kom je to istraživanju zasnovao takav zaključak. Da li je išao i intervjuisao jednog po jednog građanina Republike Srpske i pitao ih da li ih vređa kada ih neko zove bosanskim Srbima? Ovako, reč je o manipulaciji. Imate nasilnika i siledžiju koji je dao sebi za pravo da govori u ime svih, a da on to pravo nije ni od koga dobio nego ga je prigrabio, pa tvrdi – ljudi u Republici Srpskoj misle baš ovako kako vam ja kažem.

Puhalo: Srbi, Hrvati i Bošnjaci koji žive u istoj zemlji bliži jedni drugima i da više liče jedni na druge, jer su vijekovima živjeli zajedno. Međutim, kada se razlike koje postoje između Srba, Hrvata i Bošnjaka potenciraju, kada im se daje na značaju, onda one postaju nešto što je nepremostivo. A to se radi posljednjih tridesetak godina. Te razlike su se devedesetih godina morale dići na kvadrat da bismo prepoznali neprijatelja, nekoga protiv koga se moramo boriti.

Ilić: Priča Milorada Dodika o bosanskim Srbima politička je priča koja ima jasan cilj – da se razbije BiH i da Republika Srpska postane ili nezavisna država ili da se pripoji Srbiji. To što Dodik tvrdi da postoje neki Srbi u Republici Srpskoj, da ti Srbi nešto dele između sebe i da ih to čini jako sličnim i bliskim ljudima u Srbiji pa bi zato trebalo da da sa njima žive u jednoj državi – to je naprosto laž, to nije tačno. On to radi jer mu odgovara stanje konflikta u BiH i jer u tom stanju on za sebe grabi više moći nego sto bi mu institucionalno pripadalo.

Puhalo: Ukidanjem naziva bosanski Dodik izaziva strašan bijes i nemoć kod Bošnjaka, što njemu odgovara. Bošnjaci ništa ne mogu da urade, ali ih to strašno nervira, jer na taj potez gledaju kao na korak ka separatizmu Republike Srpske. Drugo, takva politika razgrađuje suštinu BiH, to jest one nekadašnje BiH koja je značila zajednički život, što se tada zvalo bratstvo i jedinstvo, prevazilaženje etničkih granica i stvaranje identiteta koji se zvao bosanski. Razgrađivanjem Bosne i Hercegovine i izazivanjem bošnjačke reakcije Dodik homogenizuje Srbe i kreira novi identitet koji ne smije imati bilo kakvu poveznicu sa Bosnom. A sve to treba da bude uvertira u stvaranje države Republike Srpske.

Ilić: Ako neko neće da bude bosanski Srbin, već samo Srbin – to nije problem, ali to ne znači da zbog toga mora da menja granicu. Mi smo se sticajem okolnosti našli unutar tih granica i treba da se dogovorimo kako ćemo da živimo zajedno. Ako neko kaže: „Možemo da živimo zajedno samo ako smo svi isti“ – to je očigledno nasilje i na to ne sme da se pristane. Podsetio bih da je Srbija iz ratova devedesetih izašla kao etnički prilično homogena zemlja. Procenat njenih stanovnika koji se izjašnjavaju kao Srbi danas je 90 odsto, a pre ratova bio je između 50 i 60 posto. Da li je to Srbiju čini boljom zemljom, da li se danas u Srbiji živi dobro? Da li smo time što smo dobili tu identitetsku satisfakciju rešili sve svoje probleme? Ne.

Puhalo: Nastajanje nove države ne zavisi samo od volje naroda, već i od konteksta međunarodne politike. Mogu Srbija i Republike Srpska koliko hoće željeti da se ujedine, ali se postavlja pitanje koliko je to realno u evropskom kontekstu.

Ilić: Kolega Puhalo je izneo argumente koji su savršeno racionalni, ali ne znam zašto bismo verovali u racionalnost tih ljudi. Sve što je on rekao mislim i ja – i baš zato se plašim. Ja također mislim da to nije moguće, ali se bojim strašnih posledica ako bi neko to ipak pokušao.