Igor Anić: Dobro jednako pripada svima

Zbog toga imamo želju da što više ljudi čuje priču o vinčanskoj kulturi, kao i u njenom širem kontekstu – dunavskoj civilizaciji. Verujemo da smo u izvesnoj meri uspeli u tome, kroz niz projekata koje smo organizovali u saradnji sa Muzejom grada Beograda– kaže za Danas Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora Pro Credit banke, koja već neko vreme ulaže u širenje svesti o značaju ovog arheološkog nalazišta.

On objašnjava da je prvi poduhvat kojim se Pro Credit banka bavila bio izložba o Vinči, organizovana u Knez Mihailovoj, nakon koje je usledio nagradni konkurs za studente Fakulteta primenjenih umetnosti koji su uradili novi vizuelni identitet Vinče, da bi dalje nastavili sa investiranjem u izgradnju objekta na samom lokalitetu kako bi ga učinili privlačnijim za buduće posete.

„Vinča nije samo arheološko nalazište iz šestog milenijuma pre nove ere i jedno od najvažnijih naselja neolitske Evrope. Reč je o civilizaciji koja je imala vrlo specifičan način života, prepoznatljiv i danas. Odlikovala ih je razvijena ekonomija, povezane trgovinske rute i jak preduzetnički duh. Socijalno okruženje i organizaciju života karakterišu osobine i principi koji i danas nose pozitivnu poruku – otvorenost, egalitarizam, dugoročnost, zdrav odnos prema životnom okruženju“, ukazuje Anić dodajući da upravo u tim segmentima postoji veliko poklapanje sa vrednostima koje oni kao banka promovišu.

Prema njegovim rečima, neka odistraživanja kažu da su tehnologija, umetnost i trgovina bili zastupljeni na ovim prostorima mnogo pre nego u Mesopotamiji, Grčkoj, pa čak i u Rimu. Dunavska civilizacija je znala kako doći do bakra, kako dizajnirati grnčariju i figure, napraviti nameštaj i kuće na dva sprata.

„Osvrt na dunavsku civilizaciju, koja je zauzimala ogromnu oblast i samim tim postala važan deo zajedničke evropske istorije, osvrt je na kulturu koja motiviše i inspiriše u pravcu razvoja i u težnji za dobrom koje jednako pripada svima“, objašnjava Anić.