Igor Božić (N1): Ključ u opstanku televizije je kredibilitet

Nik Njuman, viši naučni saradnik Rojtersovog instituta za novinarstvo, otvorio je diskusiju prvog panela koji se tiče sudbine televizije rekavši da je u poslednjih nekoliko godina procenat stanovništva koje se informiše preko televizije drastično opao u SAD, ali i u regionu – Hrvatskoj i Mađarskoj.

Kako je dodao, u svih 46 zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem primećen je porast u korišćenju društvenih mreža nauštrb televizije. Njuman ističe da su se promenili uređaji kojima ljudi pristupaju vestima – tradicionalni televizor zamenili su pametni telefoni, pa tako čak 35 odsto Britanaca dobija prve vesti preko telefona.

Njuman navodi da u Istočnoj i Centralnoj Evropi ljudi smatraju da mediji nisu slobodni, što predočava i podatak da u Grčkoj samo sedam odsto stanovništva ima poverenja u medije. Njuman podvlači da je primećen i porast u aktivnom izbegavanju vesti, a zbog toga što ljudi smatraju da ima previše politike, podataka o koronavirusu, te vesti imaju negativan uticaj na njihovo raspoloženje.

– Televizija ostaje veoma snažan medij u Istočnoj Evropi, ali domet sve više opada služeći starijim ljudima, zaključio je Njuman.

Novinar i urednik RTS Zoran Stanojević smatra da je televizija isuviše moćno sredstvo uticaja i da će ostati dominantan medij iako mu polularnost opada.

– Sada imate konkurenciju u okviru sopstvenog medija, ali i sa drugih medija koji plasiraju video sadržaj. Osnovna razlika je u tome što vi na internetu možete da gađate koncentrisanu publiku, preko televizije masovnu. To se nikada neće promeniti, ističe Stanojević i dodaje da novinari ne treba da razmišljaju samo o tome kako da napišu priču, već i u kom formatu publika želi tu priču da konzumira.

Stanojević priča da se u kriznim situacijama ljudi vraćaju tradicionalnim medijima.

– Ljudi veruju da masovni mediji moraju da prenesu tačnu poruku. U Evropi ljudi veruju da javni servisi moraju da govore istinu i u kriznim situacijama se okreću njemu, kaže urednik RTS i navodi da ukoliko dođe do nekakvog kolapsa, ljudi uvek mogu da se oslanjanju na radio, „koji će opstati jer ništa drugo neće moći da širi informacije dovoljnom brzinom“.

Direktor programa N1 Igor Božić nadovezao se na Stanojevićev komentar o linearnosti televizije i podsetio da je televizija prešla na digitalno doba, te da ljudi danas namerno uključe program pet minuta nakon početka, kako ne bi gledali reklame. On je naglasio da je ključ u opstanku televizije kredibilitet.

– Možete na lak i brz način da dobijete veliku publiku tako što ćete biti tabloidni, ali to nije uslov opstanka. Publika mora da Vam veruje sve vreme, objašnjava direktor N1.

Glavni urednik Juronjuza Bojan Brkić ističe da se televizija našla u problemu kada je tehnologija ubrzala tempo života.

– Ljudi više nemaju vremena za medije. Najviše informacija se konzumira u nekim međuperiodima u danu, u čekaonici, u autobusu i slično, kaže Brkić i naglašava da ni radio, ni televizija, ni print neće propasti, pošto se transformišu u neke nove forme.

Osnivačica i suvlasnica Videomajta Milena Đuričić istakla je značaj tradicionalnih medija da se prilagode novim formatima i trendovima, dok je autor podkasta “Biznis priče” Vladimir Stanković konstatovao da je u Srbiji stanovništvo pretežno staro i da je televizija zbog toga gledana, a da njegova generacija sadržaj konzumira sa drugih platformi.

Na panelu se povela polemika oko toga ko od oglašivača uopšte želi da finansira njuz program, te je Milena Đuričić kao glavni problem navela marketinške agencije zbog kojih se pravi jeftin sadržaj, dok je Igor Božić dodao da se oglašivači povlače i zbog rata u Ukrajini.

Na pitanje da li će koncept javnog servisa preživeti i da li je opravdan, Zoran Stanojević je rekao da građani moraju imati garancije koje on pruža, ali i da je sudbina javnog servisa u Evropi da se građanima ne sviđa.

Konferenciju je organizovao magazin Nova Ekonomija.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.