Igor Božić: Novinari treba da budu čuvari javnog interesa

Ne računajući nultu godinu, kad smo postavljali program, ove sezone smo pokrenuli čitav niz novih emisija u sopstvenoj produkciji, s idejom da naši novinari dobiju dodatnu priliku da obrade teme detaljnije, analitičnije, dublje od dnevno aktuelnog novinarstva – kaže Igor Božić, direktor programa N1, predstavljajući novu programsku šemu ovog informativnog kanala od ove jeseni. On ističe da je N1 news kanal, formatiran da informiše o aktuelnim događajima, ali da kad živite i radite u zemlji u kojoj u toku jedne nedelje ima toliko značajnih događaja, shvatite da važne teme vrlo brzo iščeznu iz pamćenja publike.

Šta je ono što će gledaoci prvi put videti?

– Želimo da našim gledaocima pokažemo da smo tu za njih da im osvežimo memoriju, da neke teme ne zaslužuju da ih prekrije prašina svakodnevnih spinova. Beležili smo priče koje nisu imale epilog u mini serijalu „Ima ko da pamti”, a onda smo videli da su publici u pamćenju ostali samo fragmenti događaja. Novinari treba da budu čuvari javnog interesa i zato smo odabrali da u novim emisijama radimo na pričama iz bliske prošlosti i da ih rasvetlimo iz svih uglova. U „Rekonstrukciji”, koju će voditi Žaklina Tatalović, otkrivaćemo takve slučajeve, osvetliti sve bitne detalje, oduvati prašinu koja je pala na vesti i teme, ali i pokušati da odgovorimo na sva otvorena pitanja. Uz to daćemo priliku da publika postavi svoja pitanja i ponudi viđenje određene teme.

U (pre)čestim, skoro svakodnevnim obraćanjima predsednik izgovara „Da narod razume” objašnjavajući svoje viđenje nekog događaja, isključivo iz njegovog ugla. Zato smo spremili emisiju „Da razumemo”, koju će raditi Vojislav Stevanović i Emina Kovačević, kako bismo dobili celu sliku, da zaista razumemo jer lični sud treba da donesemo samostalno na osnovu pravih i tačnih informacija. Važno je da znamo sve činjenice.

U svemu što se događa u Srbiji, u svakoj temi ima informacija koje nikad nisu otkrivene, koje ostanu „Ispod površine”. Tako se zove naš novi istraživačko-dokumentarni serijal, koji uređuje Maja Nikolić, Dosad smo dokumentarce radili sporadično i uvek su privukli veliku pažnju i osvajali nagrade. Sada želimo da publici svakog meseca pokažemo program u visoko-kvalitetnoj produkciji, program o kome će se pričati i koji će ostati kao dokument-svedočanstvo i posle emitovanja.

Ove sezone imate i neka nova/stara televizijska lica?

– Nova lica na N1, ali vrlo dobro poznata publici. Jednu od najpoznatijih TV novinarki u Srbiji, Danicu Vučenić nije potrebno posebno predstavljati. Već od prve emisije „Iza vesti” videlo se da je N1 njeno prirodno okruženje u kome može slobodno da radi, da promišljeno i temeljno od sagovornika dobije najviše. Aleksandra Godfroa, dugogodišnja dopisnica i reporterka iz Moskve, donela nam je „Globalni fokus” na teme koje nam pokazuju da ne živimo izolovano od sveta. Njen temeljni pristup i ekspertiza u globalnim temama pomoći će nam da razumemo u kakvoj su vezi svetski događaji i Srbija. A tu je od ove sezone i Rada Đurić koja svaki dan pita svoje sagovornike šta bi bilo „Da sam ja neko”. Obični ljudi, umetnici, javne ličnosti, na kraju svakog dana, posle svih teških vesti često vam daju optimizam s kojim možete mirnije zaspati.

Koliko je teško praviti program kada druga strana, u ovom slučaju predstavnici vlasti, ne žele da komuniciraju sa vašim novinarima, ne daju izjave, o gostovanju i da ne pričamo?

– Mi smo se na to navikli. Godinama je takva politika vladajućih. Svesni smo da bi to moglo da se promeni ako bismo prihvatili ono što žele, a to je da radimo u njihovom interesu. Samo znamo da tada više ne bismo bili novinari. Zato ne odustajemo od našeg slogana „Istina bez kompromisa”. Samo tako se može hodati uspravno, koliko god da vas udaraju toljagama laži, sa naslovnih stranica tabloida, u specijalkama na nacionalnim frekvencijama. To što vlast ne dolazi kod nas, ne znači da mi nećemo otići kod njih. Svih sedam godinama se trudimo da postavljamo pitanja tamo gde je to moguće, na konferencijama za medije, događajima… u svakoj mogućoj prilici. Moj utisak je da je ministrima i javnim funkcionerima laknulo kad su shvatili da ne moraju javnosti da polažu račun za njihov rad i da „šef” brani da se gostuje na N1. Tako im je ostalo da samo „šef” bude zadovoljan, a za zadovoljstvo javnosti je dovoljno da se pojave na nacionalnoj frekvenciji i da odgovaraju na unapred dogovorena pitanja. Vlast ima pogrešnu pretpostavku da će nekom dokazati da smo „opoziciona” TV jer oni neće gostovati na N1. Oni se zapravo skrivaju od odgovornosti na taj način. Ipak, zabrinjavajuće je što se ta zabrana dolaska na N1 ne odnosi samo na visoke funkcionere već i na državne službenike, koji treba da odgovore i objasne građanima neke osnovne životne teme. U pandemiji smo shvatili da čak i doktori koji se bore s virusom u crvenim zonama imaju ograničenja da govore za nas. Neformalno nam kažu da bi pričali, ali nemaju dozvolu. Tako se građani uskraćuju za informacije jer je neki moćnik usred pandemije odlučio da uvede selekciju prema medijima koji mu nisu po volji. To je zločin prema javnosti, ali i kršenje osnovnih ljudskih prava svih onih koji veruju novinarima i informacijama koje čuju ili pročitaju na N1.

Sa druge strane, predstavnici vlasti uvek koriste priliku da se „obračunaju” sa kritičkim novinarima. Kako se boriti sa etiketama? Koliko one mogu biti opasne?

– Radim ovaj posao od 1993. Režim Slobodana Miloševića je progonio novinare, zabranjivao medije, u završnoj fazi i likvidirao Slavka Ćuruviju. Sad nedostaje samo ta završna faza, mada malo je falilo da se krug zatvori, da se Milan Jovanović nije probudio da na vreme izađe iz zapaljene kuće. U poslednjih sedam-osam godina vlast SNS se prema N1 ophodi kao prema političkim protivnicima, a iz njihovog poimanja političke borbe dozvoljeno je vređati, napadati, degradirati sve koji se usude da otvore teme koje joj nisu po volji. Kad pogledate „Operator umova”, emisiju Petra Gajića, shvatite efekat takvog odnosa prema profesionalnim i slobodnim medijima. Konstantno etiketiranje dovodi do efekta jednoumlja. U takvom društvu, kad ljudi slušaju i čitaju da su oni koji preispituju stvarnost neprijatelji države, lako može da se ponovi scenario 1990-ih. Možda vlast misli da može da kontroliše svoje para trupe, ali da li je sigurna da može ljude kojima su misli zatrovane konstantnom propagandom koja dolazi iz tabloida i sa nacionalnih frekvencija? To vidimo iz pretnji koje dobijamo poštom, e-mailovima, na društvenim mrežama. Imali smo nekoliko sudskih procesa zbog ljudi koji su nam pretili i tu smo jasno videli da su oni samo usvojili tu retoriku mržnje prema medijima, koje tretiraju kao strane plaćenike i domaće izdajnike. Veoma je opasno što su se svi navikli u Srbiji na takvu atmosferu i što više nikoga to ne uzbuđuje. Mi mislimo da to nije normalno, da potencijalno ugrožava bezbednost novinara.

Nekad ste i na „udaru” građanske, kritičke javnosti. Šta vam najčešće zameraju?

– Dobro je da nas publika kritikuje, tako možemo da vidimo da li smo proizveli nešto dobro ili loše. Naša publika je posvećena i prati svaki sekund našeg programa i to nas motiviše da se trudimo da ne grešimo. Ipak osim konstruktivne kritike često vidimo da postoje ljudi kojima smeta naš profesionalni pristup. Često su razni opozicioni političari govorili našim novinarima na terenu da treba da budemo opozicioni mediji, da budemo njihovi saveznici. To je potpuno pogrešno viđenje uloge medija i bojim se da neće biti napretka u Srbiji dok svi zaista ne razumeju da mediji treba da budu korektiv društva, kao fudbalski sudija koji konstatuje kad je neko skrivio penal, faul ili je ušao u ofsajd.