Igor Galo: Jugoslovenski Alen Delon

„Počastvovan sam što me smatrate svojim, kao delom jedne kinematografije koja je nekad bila velika, jaka, snažna. Zbog toga ne smatram da je „Aleksandar Lifka“ samo filmska nagrada i počast, već i ljudsko priznanje za jedno trajanje koje ima vrlo važnu dodatnu dimenziju“, dodao je on.

U karijeri dugoj više od pola veka, Galo je obeležio jugoslovenski film ulogama u kultnim ostvarenjima „Imam dvije mame i dva tate“ Krešimira Golika, „Most“ i „Valter brani Sarajevo“ Hajrudina Šibe Krvavca, „Divlji anđeli“ Fadila Hadžića, „Maškarada“ Boštjana Hladnika, „Poslijepodne jednog fazana“, Marijana Arhanića, „Akcija stadion“ Dušana Vukotića, „Pakleni otok“ Vladimira Tadeja, „Tajna Nikole Tesle“ Krsta Papića, „Banović Strahinja“ Vatroslava Mimice, „Crveni i crni“ Miroslava Mikuljana, „Trojanski konj“ Stipa Delića…

Na samom početku karijere Bata Živojinović proglasio ga je jugoslovenskim Alenom Delonom. A naš Delon je sanjao da bude dizajner nameštaja. Na veliko platno je stigao po gotovo holivudskoj recepturi, kao 19-godišnji student Šumarskog fakulteta u Zagrebu hteo je da zaradi džeparac, a najveća „trauma“ tog vremena bio mu je filmski poljubac s Verom Čukić…

„Kao gimnazijalac u Puli nastupao sam na Eksperimentalnoj omladinskoj sceni koju je vodila penzionisana glumica Zlata Berović, i dolaskom na studije 1968. statirao sam u filmu ‘Tri sata za ljubav’ Fadila Hadžića. Tu me je vidio Drago Buhan, asistent Kreše Golika, jer su upravo tražili momka za ulogu Zorana u filmu ‘Imam dvije mame i dva tate’. Posle prvog probnog snimanja kad nisam stigao dobro da naučim tekst, pozvali su me na dopunsko snimanje. Čekali su me Golik i Vera Čukić da probamo scenu poljupca. Pomislio sam: Hajde, nemoj sad ispasti šeprtlja i pasti u nesvest“, govorio je u svojim sećanjima glumac koji je brojne uloge odigrao i u velikim stranim produkcijama, kao što je „Gvozdeni krst“ kultnog američkog reditelja Sema Pekinpoa.

Tokom 90-ih malo je snimao, igrao je u „Zlatnim godinama“ Davora Žmegića i „Je li jasno, prijatelju“ Dejana Aćimovića, od 1996. do 2000. vodio je Međunarodni filmski vikend Italija – Slovenija – Hrvatska u istarskom gradiću Oprtlju, a 2018. na 65. festivalu u Puli dobio je nagradu „Fabijan Šovagović“ za životno delo.

Igor Galo rođen je u Ćupriji 1948. Kao sin oficira proveo je tu samo godinu dana jer se porodica zbog očevog posla stalno selila, a od 1972. živi u Puli. Sa suprugom je tokom ratnih 90-ih godina osnovao udruženje „Homo“ za zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda u Hrvatskoj.