Igor Jurić: Borac za dečiju sigurnost

Ćerka od 15 godina mu je mučki ubijena, prethodno silovana.

Ne treba biti psiholog pa uvideti da ono što Jurić danas radi, a to je borba da se svako dete u Srbiji sačuva od pedofila i zlostavljača, predstavlja i način kako bi se on borio sa sopstvenom tragedijom, ali i pokušaj delovanja da nijedan roditelj nešto slično ne doživi.

Jurić nije političar, ne kalkuliše, ne govori diplomatskim jezikom.

Na putu koji je izabrao, a koji zahteva pomoć struke, zakonodavstva i države, prinuđen je da sarađuje i sa političarima.

Međutim, u duboko podeljenom društvu, svaki njegov potez se tumači i kroz političku prizmu.

Ukoliko na tribini posvećenoj bezbednosti dece bude uslikan sa (tadašnjim) ministrom policije Nebojšom Stefanovićem, biće mu spočitano da radi za vlast. Međutim, ukoliko pozove predstavnike opozicije da se uključe u borbu koja bi trebala da bude vanvremenska, sveobuhvatna, a pre svega vanpolitička – doživeće satanizaciju koju ne zaslužuje niko, a pogotovo ne čovek koji je preživao najstrašniju tragediju.

Na svaku kritiku vlasti jave se dežurni branioci lika i dela Aleksandra Vučića, pre svih Dragan J. Vučićević i Nebojša Krstić, da nam „objasne“ da je Jurić navodno običan politikant koji koristi smrt svog deteta za ličnu promociju.

Kada je prvi put pre nekoliko godina krenula takva kampanja, Jurić se na televiziji rasplakao i sa gnušanjem odbio svaku pomisao na takvu ideju.

Može mu se spočitati to što nije rekao ime pedofila političara, iako je najavljivao. Razloge je kasnije objasnio, a možda mu je i greška to što je o svojim saznanjima javno govorio, pre nego što je sakupio dokaze.

Sada je botovima SNS glavna uzdanica rečenica „zašto kriješ pedofila“.

Kao što pre neki dan reče ničim izazvan i Nebojša Krstić, neopterećen empatijom za nečiju tragediju. Jurić je na takve napade već navikao, i jasno mu je od koga zapravo dolaze, kada čuje ko to izgovara.

Rođen 1973. u Subotici.

Igrao je fudbal u „Spartaku“ iz tog grada i nekoliko manjih klubova.

Po završetku karijere bio je trener, najpre u svom matičnom klubu, a zatim i u inostranstvu, u Cirihu i u Briselu.

Nakon ubistva ćerke vratio se u Srbiju, a 2015. osniva fondaciju „Tijana Jurić“.

U okviru fondacije održao je oko 400 radionica, predavanja i tribina za decu, mlade, studente, roditelje i stručne radnike na temu bezbednosti dece.

Inicirao je dve zakonske izmene.

Osim tragično nastradale Tijane, ima još jednu ćerku.